Pjesmarica mitropolita Amfilohija: Satanske sile mi rade o sefu!

Za Antenu M piše: Tomislav Marković 

Nije lako mitropolitu Amfilohiju ovih dana. Veliko se zlo nadvilo nad njegovom glavom i mitrom, a on jadan ostao sam protiv svih, jedino mu leđa čuva ruska imperija. Srećom, Amfilohiju je Bog dao dar prozorljivosti, pa je kao pravi vidilac prokljuvio odakle dolazi opasnost. U pitanju je ništa manje nego zavera satanskih sila koje su udarile na pravoslavlje kao takvo, a poglavito na mitropoliju u kojoj stoluje Amfilohije. Svoje saznanje dopremljeno iz viših sfera postojanja mitropolit je morao da podeli sa vaskolikom javnošću, pa reče: "Satanske sile su krenule na pravoslavnu crkvu, jedinu instituciju koju nisu uspeli da razore ni Hitler, ni Musolini, ni boljševici, ni titoisti. Sa jedne strane raspiruju raskol u Ukrajini, a u Crnoj Gori spremaju otimanje crkvene imovine".
Taj Đavo stvarno nema pametnija posla nego da Ukajincima priznaje crkvu, i to posredstvom vaseljenskog patrijarha za koga se ispostavilo da je Sotonino oruđe. Ni to Knezu tame nije dosta, nego je udario tamo gde Amfilohija najviše boli – u crkvenu imovinu i nekretnine, u sveti izvor milionskih prihoda. Mitropolit sve može da istrpi, veliki je to podvižnik, osim da mu Đavo napada omiljene svetitelje i svetiteljke: Sveti Sef, Svetu Kasu, Sveti Evro, Svetu Rublju, Sveto Čekmedže, Sveti Penez Monetarni, Sveti Buđelar Parotočivi, Svetu Velikograbežnicu Kintu, Sveti Profit Veliki, Svetog Novca Kešonosca i Sveto Zlatno Tele.
To što nije reč o otimanju, već o vraćanju imovine koja je stvorena iz javnih prihoda države Crne Gore pre 1. decembra 1918. godine, Amfilohiju nimalo ne smeta. Kao što mu ne smeta da se baškari na tuđem posedu kao da je njegov. Mitropolit kaže da mu jedino smeta kad se država meša u crkvene poslove, ali i to je gola laž. Da je zaista tako, Amfilohije bi stao protiv dekreta kojim je 17. juna 1920. godine kralj Aleksandar Karađorđević ukinuo Crnogorsku pravoslavnu crkvu. To mitropolitu, naravno, ne smeta, jer je on u svom moralnom i duhovnom razvoju dogurao čak do trogloditske etike čiji osnovni postulat glasi: dobro je kad mi njih opljačkamo i pobijemo, a zlo je kad oni opljačkaju i pobiju nas.
Tako je mitropolit Amfilohije otkrio još jednu zaveru protiv pravoslavlja i srpstva protiv kojih su se davno urotile sve zemaljske sile: Vatikan, masoni, Kominterna, novi svetski poredak, zelena transverzala, crvena tangenta, žuta hipotenuza i ljubičasta epicikloida. Toj zaveri sad su se pridružile i snage sa onog sveta, satanske sile iz inferna na čije je dejstvo Amfilohije posebno osetljiv, odatle mu valjda i nadimak Risto Sotona. Čim je otkrio satansku zaveru, Amfilohije se odmah dosetio da mu je Gospod darovao i pesnički talenat, koji je raskošno raskrilio u zbirkama "U jagnjetu je spas" i "Treptaji neizrecivog". Iz njegove nežne poetske duše, osetljive i na najtiši vapaj titraja, u reči se izlio ovakav treptaj neizrecivog, na osnovu ličnog iskustva opštenja sa onostranim silama zla:

Usred pakla, u koloni skupili se svi demoni

U Tartaru, ispod Hada
Sotonina tutnji banda
Usred pakla, u koloni
Skupili se svi demoni
Sastali se, pa govore
Kako mene da obore

Da mi uzmu nekretnine
I po crkvi zulum čine
Da mi otmu blago moje
Gde se sveti novci roje

Zle satanske sile žele
Manastire i hotele
Malo im je zlatno tele
Uzeli bi i motele

Đavlu para nikad dosta
Sa ćuprije i sa mosta
Vragu vazda treba love
Za loživo i kotlove

Meni Demon ne da mira -
Krug deveti renovira
O sefu mi Đavo radi
Krug deseti da sagradi

Manastir je nama Ostrog
Podario lično Gospod
Ne dam Vragu bezbožniku
Da prisvoji zlatnu koku

Zbijajmo se drug do druga
Naša borba biće duga
Zbijajmo se brat do brata
Da skinemo Đavla s vrata

Sačuvajmo nekretnina
Svaki pedalj, svaki kvadrat
Crkvena je imovina
Naš Getsiman, naš Ararat

Šta je crkva bez poseda?
Bez prihoda milionskih?
Samo tuga, jad i beda
Robovi smo vavilonski

Nek Hrist jaše na magarcu
Mirno vozim ja audi
Crkvenome buđelarcu
Đavo ne sme da naudi

Đavlu zube pokažimo
Ujedajmo kao zvere
Ako novac izgubimo
Ostaćemo i bez vere

Amfilohije, kao poeta lak na stihu i obaraču, nije se zaustavio na jednoj pesmi, jer to ni izdaleka nije dovoljno da iscrpi osebujnu temu demonskih sila osovine koje su zaposele bogobojazni mitropolitov um. Zato je odmah sročio i sledeće stihove, jer kad mitropolit propeva, on za pojas ne ume da zadene:

Ne otimajte mi hramove

Veruj mi, cenjeni Bože
Iz tesne iskočiću kože
Ako mi svetinje otmu
Jer hram je ram za grabež i haram

Veruj mi, o Savaote
Duša mi peva kad novci se kote
Ne daj da mi orobe kasu
Jer keš je keš, sve drugo je treš

Samo nemoj po zakonu
Nikad ne bi bilo krvi
A poslednji bio bi prvi
Kad bi bilo sve po zakonu

Ja sam jedina vlast i drugu ne poštujem
Kakvi su to glupi paragrafi
Kad isto je i Đavolu i đakonu
Pa nek se zna

Satanske se skupile sile
Da bi mi konce smrsile
Uvek je zavidnika bilo
Jer Đavo je Vrag, mada mi je drag

Nikada parica dosta
Na Hristovom putu sve košta
I kapital se obrne za tren
Al’ tren je tren, a plen je plen

Sad mi je prekardašilo
Imam manastir Ostrog i hotel Podostrog
I neću da ih dajem
Ne može u lopovsko gnezdo da se uđe
Da se uzme tuđe
Lepo vam kažem

Ne otimajte mi hramove
Bez njih će mi se džepovi isprazniti
Ostavite ih, u njima ću čuvati
Poluge zlata žute kao dukati

Ne otimajte mi hramove
U njima sam se bogatio
Na tuđoj nevolji
Bogatstvo sam stekao

Ludi smo, Gospode Bože
Nama ni Đavo ništa ne može
Ne može sa rogatim šut
Jer Vrag postaće trut kad ga sateram u kut

I da budemo sasvim načisto
Ne zovu mene uzalud Sotona Risto
Šta mi može iz pakla amater
Jer Đavo je pacer, a Risto je maher

Samo nemoj po zakonu
Jer meni zakon u topuzu leži
Kad žezlom zavitlam sve se razbeži
Razbiću glavu i Satani i Demonu

Ne dam da me kažnjavaju
Jer oko mene ima više ubica
Nego crkvenih lica
Što narodnu muku mažnjavaju

Ne otimajte mi hramove
Bez njih će mi se džepovi isprazniti
Ostavite ih, u njima ću čuvati
Poluge zlata žute kao dukati

Ne otimajte mi hramove
U njima sam se bogatio
Na tuđoj nevolji
Bogatstvo sam stekao

O, zar moram da vam ponovim
Okanite ih se
Da vas Putin sve ne polomi

Kad smo već kod friških poetskih uzleta Amfilohija Radovića, nastalih iz egzistencijalne zebnje nad nekretninama u kombinaciji sa poetikom egzorcizma topuzom, red je da se podsetimo i njegovog ranog rada sa debi-albuma "It’s Only Money & Power, But I Like It". Reč je o čuvenom hitu koji je Amfilohije napisao kao obradu pesme Rolling Stones-a, tih osvedočenih "bezbožnika koji pevaju demonske pesme", kako se svojevremeno mitropolit plastično izrazio u jednoj muzičko-književnoj kritici. Još pre 11 godina Amfilohije je pokazao da nepogrešivo ume da prepozna demonske, satanske sile kad ih vidi ili, u ovom konkretnom slučaju, čuje. U međuvremenu je toliko izoštrio sluh za Đavolovo delovanje, sve slušajući Rolling Stones-e, da nije nikakvo čudo što je odmah prepoznao u kom grmu leži Baal i sprema se da zajedno sa svojim kolegama Azazelom, Asmodejom, Belzebubom, Mamonom i Molohom zavojšti na mitropoliju i njene svete nepokretnosti. Možda se mahovina ne hvata na kamen koji se kotrlja, ali to presađenom kamenu koji u mitropolitovim grudima vrši ulogu srca to niko ne sme da kaže. A sada reč i mikrofon ima poeta Amfilohije:

Sympathy for the Amfilohije

Dozvolite da se predstavim
Radović, Amfilohije Radović
Ali to nije moje pravo ime
Ja sam čovek bogatstva i moći
Ja sam Božji gnev na zemlji
Agire je za mene malo dete
Već dugo sam ovde, u dolini plača
Koju natapam tuđim suzama
Uvukao sam se u mnoge duše
Ispunio sam mnoga srca mržnjom
Neka kucaju u ritmu koračnice
Ali moja misija još nije završena
Bio sam tu i kada je Sloba
Imao svojih pet minuta
Stavio sam kamu u desnicu Izabranog
Od Boga i od naroda serbskog, najstarijeg
Blagoslovljeno sečivo, poškropljeno svetom vodicom
Paralo je neverniče utrobe
U novom krstaškom pohodu
Osveta je moja, ali On će je izvršiti

Pleased to meet you
Hope you guess my name, oh yeah
But what’s puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

Vukao sam se kao prebijeni pas
Kada je došlo vreme za promene
Čamio sam u keliji sa 5 zvezdica
Zagledan u pupak prebirao
Brojanicu sa mrtvačkim glavama
Birao sigurnu ruku za snajper
Čekao sam svoj čas
Najzad, suknuo je otrov iz Zmijinog zuba
Pravo u srce promena, precizan kao Božja promisao
Tekućina spravljena u mojim retortama

Tokom nadgrobija, dok sam bljuvao
Mržnju po strvini, nešto se u meni smejalo
Možda Kezilo, možda neki drugi podstanar
Grohot se orio u moždanim vijugama
Plavio svaku ćeliju trošnog tela
Smeh je izbijao kroz pore poput znoja
Talasi slanog smeha zapljuskivali su hram
Na lađi spasenja davljenici su disali na škrge
Kamere ništa nisu zabeležile

Pleased to meet you
Hope you guess my name, oh yeah
But what’s puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

Vikao sam: „Ko je ubio Zorana?“
Mada smo to učinili vi i ja
Igrao sam kazačok na svežim humkama
Izvodio striptiz uvijajući se oko krstače
Pokazivao pukovničke epolete istetovirane na ramenima

Molim vas, dozvolite da se predstavim
Ja sam čovek bogatstva i moći
Postavio sam zamke za naivne i nevoljne
Neka ostave svaku nadu i dođu u moju jazbinu

Pleased to meet you
Hope you guess my name, oh yeah
But what’s puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

Svaki pandur je lopov
A svaki ratnik svetac
Par – nepar, crno - belo
Zovi me prosto Nepomenik
Ali ne izgovaraj moje ime ni u snu
Jer dolazim sigurno kao Fredi Kruger
Surfujući na talasu žileta
Ako me sretneš na ulici
Videćeš dva voda vojske, čitavu legiju
Upravo pristiglu iz Gadarinskog jezera
Tamo je pokušao da me udavi onaj ludak
Ali sam mu brzo došao glave
Kad me sretneš, celivaj mi ruku
Pokloni se Božjem izaslaniku
Daću ti kap crne blagodati
Urezaću ti se britvom u sećanje
Pamtićeš me po zlu

Pleased to meet you
Hope you guess my name, oh yeah
But what’s puzzling you
Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

A sada mi reci kako se zovem
Da li pogađaš moje pravo ime
Reci mi brzo kako se zovem
Ili ćeš ćutati zauvek