Novi srpski pozdrav: Dogodine u Podgorici!

Za Antenu M piše Tomislav Marković

Mesto radnje: kafić "Ravna Gora" na Bulevaru kralja Aleksandra, bivšem Bulevaru revolucije koja se prevrće u grobu, gde su je smestili očevi nacije i naših junaka. Vreme radnje: odmah nakon Kosovskog boja, tačnije 629 godina nakon te razdelnice u srpskom biću, ali rane su još sveže, kao da je sve juče bilo. U uglu sedi Čedomir Antić, istoričar sa istančanim osećajem za položaj Srba u regionu, nezvanična "srpska majka". Na vratima se pojavljuje Aleksandar Raković, takođe istoričar, zadužen za crnogorsko pitanje, dakle – za nešto nepostojeće, pošto i srpski vrapci koji su čitali radove naših istoričara znaju da Crnogorci ne postoje, sve su to Srbi, samo se pretvaraju.

ALEKSANDAR RAKOVIĆ: Gde si, Čedomire, brate u Hristu i mržnji prema Milogorcima? Šta piješ? Častim, imam debeo razlog. Naruči piće i pitaj kafanu šta pije.

ČEDOMIR ANTIĆ: Konobar, daj jednu flašu "Dražinog stonog" i litar kisele "Vojvoda Đujić". Koji razlog? Šta slavimo?

RAKOVIĆ: Malopre su mi javili iz centrale da sam dospeo na sam vrh crne liste, kao najnepoželjniji od svih nepoželjnih Srba u Crnoj Gori. Zabranili mi ulazak u srpsku Spartu! Konobar, daj i meni "Dražino stono". U stvari, nemoj, daj mi pola litre "Đurišićeve suze".

ANTIĆ: Čekaj malo, kako si ti prvi na listi? To nema nikakvog smisla. Pa meni su malopre javili da sam ja prvi. Nema šanse da si ti ispred mene. Obojica svakako nismo, vrh liste je u fazonu "Gorštaka" – može biti samo jedan.

RAKOVIĆ: Muči, jadan, gde ćeš ti da budeš ispred mene, jesi normalan. Pa ja se ubih od posla godinama, sipam drvlje i kamenje na tu lažnu državu i izmišljenu crnogorsku naciju. Pošteno sam radio, vredno, samopregorno, i najzad je to neko primetio. Ne kvari mi zadovoljstvo. Aj da se kucnemo. Živeli!

ANTIĆ: Nemoj ti meni živeli, nisam ja s tobom Srbe po Crnoj Gori čuvao. Čuj, ubio si se od posla. Nemoj meni da prodaješ te fore. Ne kažem, raducnuo si i ti nešto, tu i tamo, dao si poneku izjavicu, natuknuo si koju stidljivu rečcu protiv otcepljenja Crne Gore od srpske matice, ali sve je to magla, dim i mesečina. To su sve sitnice koje se teško mogu uzeti ozbiljno. S druge strane, ja sam život posvetio odbrani i zaštiti srpske manjine u Crnoj Gori, sa ciljem da ta manjina postane većina čim Crnogorci shvate da su Srbi. Ja se već godinama, decenijama, skoro vekovima, borim za konačno oslobođenje Crne Gore od crnogorske okupacije. Moj udarnički rad nije mogao da ostane neprimećen. Ne guraj se gde ti nije mesto, daj bože da si deseti ili trideseti na toj listi.

RAKOVIĆ: S tobom stvarno ne može razumno da se razgovara. Koga, bre, ti optužuješ da nije dovoljno uradio u odsudnoj bici za svesrpsko ujedinjenje koje će započeti pripajanjem Crne Gore Srbiji? Jesi ti normalan? To "Dražino stono" ti baš udarilo u glavu. Dobro, priznajem, boriš se i ti koliko možeš, ali malo je to, burazeru. Ti samo dokazuješ da su svi crnogorski vladari bili Srbi, da je Crna Gora srpska država, i sve u tom stilu, a potpuno ti izmiče suština problema. Ja sam razvio čitavu teoriju koja objašnjava suštinu crnogorskog pitanja.

ANTIĆ: Kakvu sad teoriju? Pusti teoriju, gledaj praksu.

RAKOVIĆ: Ne ide to jedno bez drugog. Slušaj ovamo. Crna Gora je privezak Hrvatske i pošto je u skladu sa njihovom ideologijom da je hrvatstvo zapravo civilizacija, hrvatstvo se ne kosi zapravo s bošnjaštvom i crnogorstvom. Znači, hrvatstvo je nadidentitet koji može i bošnjaštvo, kako su oni mislili, i crnogorstvo da zasvodi, pa makar bile tri nacije, one će biti pod jedinstvenom hrvatskom kapom. I to je to. Odgovor je, Čedo, problem s naše strane. Mi moramo da ga smislimo i da udarimo po njima kada nam sledeći put bace rukavicu u lice, a ne da se stalno povlačimo. Ova politika povlačenja više vidimo da ne ide. Moramo se spremiti za veliki obračun s Hrvatima, a on će doći. U ovom momentu to nije moguće, ali biće moguće.

ANTIĆ: Kakvi sad Hrvati? Otkud Hrvati? Kud si ti zabasao, crni Rakoviću?! Eto, lepo ja kažem da nema šanse da si prvi na listi. A kako i da budeš kad stalno razvodnjavaš problem. Tema je Crna Gora i kako da dotična ponovo postane srpska država. Aman, urazumi se više i mani me tih tvojih teorija koje pas s maslom ne bi pojeo.

RAKOVIĆ: Koja si ti budalčina. Nisi u stanju uopšte da vidiš širu sliku. Čoveče, najteži trenutak u mom životu bio je kada se Crna Gora 2006. otcepila iz zajedničke države sa Srbijom. Srpsko pitanje u Crnoj Gori je svesrpsko. Obnova srpske državnosti Crne Gore nam tek predstoji. Potom i federativno ujedinjenje Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. To može biti utakmica koju ćemo igrati čitav život, ali odustajanja ne sme biti.

ANTIĆ: Ti ćeš da mi pričaš o ujedinjenu sa Srpskom? Picopevac jedan! Pa ko je pisao istoriju Republike Srpske – ti ili ja? Ko je utvrdio da je Srpska stara najmanje 13 hiljada godina? Pa znaš koliko mi je truda i ozbiljnog naučnog, istraživačkog rada trebalo da istoriju Srpske započnem od paleolitskog doba?

RAKOVIĆ: Jesi, jesi, pa te zato svi i zajebavaju. Više si štete naneo našoj stvari nego što si doneo koristi. Zbog tebe ćemo i mi, ozbiljni istoričari, da izađemo na loš glas. Zbog takvih gluposti su te i prozvali Čedomir I. Deretić.

ANTIĆ: Kome ti Deretić, đubre jedno crnogorsko! Povuci reč! Povuci reč…
Što zbog lošeg vina, što zbog uzburkanih patriotskih strasti koje su pokuljale iz istoričarskih duša, rasprava je u ovom trenutku doživela kulminaciju. Antić nije mogao da otrpi uvredu koja se samo krvlju spira, pa je posegao za praznom flašom "Dražinog stonog" i zamahnuo na kolegu Rakovića, u očiglednoj nameri da mu glavu podeli bar na dva dela i tako pruži svoj doprinos tradicionalnim srpskim podelama. Naša priča bi se pretvorila u crnu hroniku da se u tom trenutku na vratima nije pojavio Vladimir Đukanović, poslanik i visoki funkcioner Srpske napredne stranke.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Pomaže Bog, braćo Srbi! Šta je to? Šta to činite, kukala vam majka? Pa zar da udari Srbin na Srbina i to baš u ovom presudnom istorijskom trenutku kad nam svi rade o glavi, Crnogorci poglavito? Čedomire, spusti tu flašu i naruči piće. Ja častim. Imam debeo razlog.

ANTIĆ: Je l' te neko zvao za naš sto? Neću s tobom da sedim, iz principa. Ti si deo izdajničke vlasti, a ja sam zakleti opozicionar. Beži odavde, neću da nas neki paparaco uslika, pa da sutra pukne bruka.

ĐUKANOVIĆ: Vlast, opozicija – mnogo ti usko gledaš na te stvari. U čemu se, molim te, ti i ja razlikujemo? Pa zar ne mislimo isto o svim bitnim pitanjima? Jesi ti za ujedinjenje svih srpskih zemalja? Jesi. I ja sam. Je l' mrziš Crnu Goru i smatraš je srpskom državom? I ja isto. Je l' misliš da je granica na Drini privremena i da ćemo je izbrisati čim nam se ukaže prilika? Misliš. I ja isto mislim. Je l' bi branio Kosovo do poslednje kapi tuđe krvi? Branio bi, kao i ja. Je l' ti već nekoliko dana omiljena pesma "Dogodine u Prizrenu" Beogradskog sindikata? I meni je. Je l' voliš Dodika, a mrziš Mila? Voliš i mrziš, baš kao i ja. Pa zašto onda da se svađamo? U stvari, kad malo bolje razmislim, nije mi jasno zašto ti nisi kod nas u stranci. Šta glumiš opoziciju, ko je još od toga video neku vajdu?

ANTIĆ: Nemoj da se praviš lud kad dobro znaš zašto nisam s vama.

ĐUKANOVIĆ: Da, jebote, tačno. Izvini, ja potpuno zaboravio da ti ovi moji još nisu oprostili što si bio u G17 plus. A i koji si đavo tamo tražio? Stvarno ne znam šta ti je to trebalo? Mogao si lepo da zasedneš u fotelju pa da drmaš, ali si se preigrao. Nema veze, nije to ništa nerešivo, opraštali smo i veće grehove iz mladosti. Aj, javi mi se od ponedeljka, smislićemo nešto. Fale nam takvi kadrovi, veruj mi. Nego, pustimo sad to, daj da popijemo nešto. Večeras slavim.

RAKOVIĆ: A šta slaviš?

ĐUKANOVIĆ: Stavili me Crnogorci na crnu listu kao nepoželjnog. Velika je to čast, to mora da se proslavi. Konobar, daj mi litar rozea, najbolje ako imaš "Homogenu Srbiju". Šta ćete vi?

RAKOVIĆ: Da nisi možda i ti prvi na listi?

ĐUKANOVIĆ: Pojma nemam, znam samo da sam na listi. Mada, kad malo bolje razmislim, ne bi me čudilo ni da sam im najveći neprijatelj. Pa ipak sam ja onomad pretio Milu ratom, poručio sam mu da se ne iznenadi ako se srpska vojska nađe na teritoriji Crne Gore i oslobodi je od antisrpskog histeričnog režima. Kad smo već kod toga, poručite i vi nešto.

ANTIĆ: Daj nam isto. Lako je tebi, Đuka, da pretiš kad si na vlasti, imaš oružanu silu. A mi koji nismo deo vladajuće garniture moramo da se dovijamo. Evo, ja sam čak i Napredni klub osnovao samo da bih imao institucionalnu podršku za obračun s Crnom Gorom i ostalim dušegupkama Srba u regionu.

ĐUKANOVIĆ: Mogao bi ti taj tvoj Napredni klub da utopiš u naprednjake, što i sama reč kaže. A to što ja danas moram da pretim praznom puškom, za to si ti, Čedomire, kriv. Šta ti je trebalo da rušiš Miloševića 5. oktobra? Je l' čovek lepo planirao rat sa Crnom Gorom? Jeste! I baš u tom trenutku ste našli da ga obarate s vlasti. Što niste lepo sačekali godinu-dve, da završimo s Crnogorcima, valjda bismo bar taj rat dobili, pa posle slobodno rušite crvenu bandu.

ANTIĆ: Grešiti je ljudski…

RAKOVIĆ: Ko je bez greha, neka prvi baci kašiku… ili peglu… ili kako ono beše…

ĐUKANOVIĆ: Kosku, Rakoviću, kosku. Šta je bilo – bilo je. Daj da mi lepo popijemo za crnu listu. Živeli! Jeste i vi na njoj? Mislim, red bi bio da vas se sete…

RAKOVIĆ: Jok, ti si. Čuj, da li sam na listi. Pa ja se ubih radeći protiv Crne Gore i njenog nenarodnog, mislim nesrpskog rež…

ANTIĆ: Opet ovaj! Ubi se radeći, pa ubi se radeći… A ja kao ne radim ništa? Srpski narod u Crnoj Gori dobro zna ko najviše radi za njegovu stvar. Moj Napredni klub i ja lično, Čedomir Antić, uradili smo više…

ĐUKANOVIĆ: Dobro, dobro, nemojte opet da počinjete svađu, daj da popijemo na miru. Ubiće nas te srpske podele. A oko čega ste uopšte započeli dževu?

RAKOVIĆ: Ma oko toga ko je prvi na listi, ja tvrdim da sam ja, a Čeda da je on, pa reč po reč i zamalo krv da padne.

ĐUKANOVIĆ: Vi prvi na listi? Pored živog patrijarha? Pa jesu li vama vrane mozak popile? Hulite na njegovu svetost?

ANTIĆ: A ne, ne, Irineju su ipak dozvolili ulazak u Crnu Goru, malopre javio Sputnjik.

ĐUKANOVIĆ: Pa šta ako su mu dozvolili? Je l' to možda znači da nije na listi? Jasno ti je valjda da su morali da ga puste, da ne bi izbio međunarodni skandal. Ali to ne znači da nije na listi. A ako je na listi, zna se na kom je mestu.

RAKOVIĆ: I to što kažeš. Vidiš, uopšte o tome nisam razmišljao.

ĐUKANOVIĆ: Ništa vi niste mislili, nego ste odmah udarili u međusobni srpski obračun, kao da nemamo dovoljno neprijatelja. Batalite podele i čarke, hajde da slavimo do jutra, nije mala stvar biti zabranjen u Montenegru. Kad malo bolje razmislim, nije mi ni krivo što više neću moći dole da odem. Mislim, da ta Crna Gora valja čemu, valjda bi Matija Bećković prvi dole živeo.

ANTIĆ: Pa ni na Kosovo ne možemo da odemo, pa šta nam fali?

RAKOVIĆ: Tako je! Što nam je neko parče vekovne srpske teritorije nedostupnije, to nam je srcu bliže. Sad imamo još jednu srpsku zemlju za kojom možemo da čeznemo.

ĐUKANOVIĆ: Srpska Sparta je sveta srpska zemlja!

ANTIĆ: Crna Gora je najskuplja srpska reč!

RAKOVIĆ: Misliš – dve reči?

ANTIĆ: Da, da. Crna Gora je najskuplja srpska reč-dve!

ĐUKANOVIĆ: Ima to i neki naziv, stigmata, sinegdoha, sintelon, sindbad, sintangenta, tako nešto…

RAKOVIĆ: Ma nema veze, kao da je bitno. Crna Gora je polutar srpske planete!

ANTIĆ: Crna Gora je posrbljena priča o Potopu.

ĐUKANOVIĆ: Crna Gora je srpski Novi zavet. Ili stari?

RAKOVIĆ: Ma svejedno, imali smo kosovski, sad imamo i crnogorski zavet. Bogatiji smo za jedan zavet, malo li je na ovu oskudicu.

ANTIĆ: Tako je. I zato nek nam pozdrav bude: Dogodine u Podgorici!

ĐUKANOVIĆ: Dogodine u Podgorici!

RAKOVIĆ: Dogodine u Podgorici!