Rusija i "zamrznuti konflikti" na Balkanu

Piše: Milivoj Bešlin

U manjem entitetu, naizgled je postojala snažna politička pluralizacija. Izbori su se činili čak i neizvesnim. Ali je reč o varci. Sve političke opcije zastupljene u manjem entitetu imaju identičnu ideološku orijentaciju i među njima ne postoje nikakve supstancijalne razlike.

Zbog toga je bilo moguće da najljuća opozicija odmah posle izbora, a izgleda i pre, proda izbore Dodiku i uđe u “veliku svesrpsku koaliciju” sa njim. Najzad, Mladen Ivanić je pravedno izgubio. Nije ponudio alternativni program.

Pokušao je da bude samo manje kriminalizovani Dodik. Iznogud – sultan umesto sultana. Kriminalnom Projektu su potrebni kriminalni protagonisti da ga čuvaju. A Ivanić je hteo da bude “pošteni” čuvar Projekta. A to ne ide! I sledstveno tome, posle pobede, mafiokratsko-autoritarni režim je počeo politiku otvorenog terora Već je smenjen ministar koji je odbio da protivzakonito deli otkaze kritičarima režima. Tako otvoreni teror je zabeležen samo u još jednoj ruskoj guberniji ¬- okupiranom Donjecku.

Ako je neko imao dileme, vreme je da se raščisti sa opasnim iluzijama. Imperijalna Rusija je rešena da, u svom (i)racionalnom pohodu na zapadne takmace i liberalnu demokratiju, najpre žrtvuje Balkan. Istorijski ništa novo. Balkan je velikim silama uvek služio kao teren za vlastita odmeravanja snage, bez rizika po strateške interese bilo koje od tih sila.

Posle neuspeha konsultativnog referenduma u Makedoniji, Prespanski sporazum između Ciprasa i Zaeva je zaživeo u praksi 19. oktobra, kada je dvotrećinskom većinom parlament u Skoplju usvojio odluku o pristupanju ustavnim promenama.

Od suseda, kao i obično, prvo je stigla čestitka iz Crne Gore. Srbija se ovoga puta uzdržala od malicioznih komentara, ako se apstrahuju otrovni naslovi u režimskoj štampi u Beogradu. EU, njene članice pojedinačno i SAD su pozdravile ovaj korak u implementaciji dogovora iz Prespe kojim se rešava spor između dve države koji je tinjao punih 27 godina, nanevši veliku štetu obema državama, a posebno Makedoniji. Njen put ka evroatlanskim integracijama je od pre neki dan nešto izvesniji.

“Prljava manipulacija”

Međutim, zvanična reakcija ruskog Ministarstva spoljnih poslova je bila potpuno drugačija. Putinovo spoljnopolitičko odeljenje nazvalo je glasanje u makedonskom parlamentu, održano uz poštovanje demokratske procedure i po zahtevu opozicije ponovljeno, “prljavom manipulacijom”.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, planetarno prepoznatljive po “poštovanju” najviših demokratskih standarda i po vekovnoj tradiciji parlamentarnog delovanja, u saopštenju je navelo, bez ikakvih dokaza, da je glasanje u makedonskom Sobranju održano uz korišćenje “ucena, pretnji i potkupljivanja”.

Očekuje se da u sličnom tonu nastave i regionalni ruskokolonaški trbuhozborci, svi redom “odani” poštovanju građanskih i demokratskih prava i skloni “uvažavanju” drugačijeg mišljenja i parlamentarnih formi. Nema nikakve sumnje, Rusiji je potreban haos na Balkanu i neće birati sredstva da pridobije što veći broj neodgovornih regionalnih aktera za takvu politiku.

Indolentnost i nedoraslost Zapada, pre svega EU i sjedinjeni ludilo, glupost i korupcija na vlasti u Vašingtonu joj samo idu na ruku. Nastavak grčko-makedonskog sukoba je njen prvorazredni interes, zbog čega proruske fabrike trolova rade danonoćno u korist obaranja sporazuma iz Prespe.

Još jedan zamrznuti konflikt se ovih dana, zvanična Rusija, trudi da produži i spreči pacifikaciju Balkana. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić nije dobio podršku ruskog predsednika Putina za svoj plan o kompromisu sa vladom u Prištini.

Moskovski “Komersant”, po pravilu dobro obavešten, preneo je posle razgovora Putina i Vučića da se ruski predsednik protivi sporazumu Beograda i Prištine. Nekoliko dana kasnije, Konstantin Kosačov, visoki funkcioner režima u Kremlju, zadužen za spoljnu politiku u Dumi, izneo je zvaničan stav da će Rusija podržati samo ono rešenje koje “podrži srpski narod” i koje je u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

To suštinski znači da Moskva neće podržati nikakav sporazum Beograda i Prištine i da će aktivno raditi protiv njega. Pozivanje na “narod” je jasna poruka Vučiću da će ruska peta kolona u Srbiji tražiti referendum o eventualnom dogovoru Beograda i Prištine, sa idejom da Vučić na njemu prođe kao Zoran Zaev.

Šta tek reći o stepenu cinizma da država koja je toliko puta pogazila vlastiti Ustav i prilagođavala ga željama i hirovima oligarhije na vlasti, danas pokušava da se nametne kao ekskluzivni čuvar Ustava Srbije. Primitivni i provokatorski poklič bivšeg ruskog ambasadora Konuzina u sred Beograda: “Ima li ovde Srba”, omiljeni je narativ Kremlja. Naravno, “Srbi” moraju biti samo oni koji sviraju melodije po notama dobijenim iz Moskve.

U ruskokolonaškom orkestru za destrukciju Balkana prva truba je šef kriminalnog i separatističkog režima u Banjaluci, Milorad Dodik. Beskrupuloznim i bahatim pretnjama koje nije skrivao, potkupljivanjem i jednom od najmasovnijih izbornih krađa, kvazietatistički “laktaški“ režim u manjem bh. entitetu, uprkos sve brojnijim protestima gnevnih i poniženih građana, održao se još neko vreme.

Zvanična Srbija je dala svoj puni doprinos Dodikovoj pobedi. Pirova pobeda koja će jednoga dana Srbiju skupo koštati. Vučić mu je, opet kažu uz kremljovsku direktivu, ustupio svoju medijsko-propagandnu mašineriju. Kada je i to bilo malo, Vučić je lično napao Mladena Ivanića, kao eksponenta zapadnih interesa, pominjući “dokaze” o britanskom, dakle, antisrpskom delovanju. Dodikova gebelsovska propaganda je to koristila do besmisla.

Nakon toga je napravljen mini incident posle koga je Vučić odbio da dođe u najavljenu posetu Dodiku, poslavši mu patetično pismo koje je propagandna mašinerija pročitala bezbroj puta u medijima odanim režimu u Banjaluci. Pri tome je Vučić poslao i svoje najbliže saradnike kao ispomoć Dodikovoj kampanji.

Vrhunac srbijanskog direktnog mešanja u bosanske izbore je, ipak, bila Dačićeva poseta Banjaluci. Na otvaranju autoputa Doboj-Banjaluka u finišu predizborne kampanje, šef diplomatije Srbije i nekadašnji portparol Miloševićevog zločinačkog režima, održao je zapaljiv ratnohuškački govor koga se ne bi postidela ni krvava paljanska propaganda iz vremena rata u BiH.

Srbija neće sedeti skrštenih ruku

“Glavni projekat” za Dačića je očuvanje onoga što je “u krvi stečeno” – entiteta RS. Nije Dačić u stanju da smisli bilo šta originalno. Reč je samo o parafrazi poznate rečenice Dobrice Ćosića o “najvrednijoj ratnoj tekovini”. Svako ko bi pokušao da ukine ovu “tekovinu” morao bi da zna, pretio je Dačić, da “Srbija neće sedeti skrštenih ruku”.

Nije sedela ni u periodu 1992-1995. godine. Potvrdila su to oba međunarodna suda. Potvrđeno je to u Dejtonu i Parizu, gde Srbija i Hrvatska ne potpisuju sporazum kao “garanti mira”, kako nas lažljivci i hulje često obmanjuju. Garanti mira su članice Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira (Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Predsedništvo Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencijekoju predstavlja Turska).

Srbija i Hrvatska su potpisnice sporazuma, jer su bile učesnice u međunarodnom konfliktu na teritoriji BiH, kako je to interpretirano presudama međunarodnih sudova.

Posle deprimirajućih pobeda nacionalističkih stranaka u BiH budućnost postjugoslovenskog regiona je još neizvesnija. I dalje je kod Bošnjaka vidljiva solidna politička pluralnost, daleko izraženija nego kod druga dva nacionalna korpusa.

Kod Hrvata politička pluralnost je daleki san. Pobeda Željka Komšića i hrvatske reakcije na nju ne samo da navedenu tvrdnju nisu demantovali, već su je još jasnije izrazili. Nekoliko stvari, ipak, možemo sa sigurnošću tvrditi.

Uz sve primedbe na rad Komšića, znamo da nije korumpiran, znamo da neće biti igrač Kremlja protiv BiH, znamo da neće biti Dodikov batler i znamo da neće za interes drugih država rasturati vlastitu. Sve to za Čovića ne bi moglo da se kaže.

U manjem entitetu, naizgled je postojala snažna politička pluralizacija. Izbori su se činili čak i neizvesnim. Ali je reč o varci. Sve političke opcije zastupljene u manjem entitetu imaju identičnu ideološku orijentaciju i među njima ne postoje nikakve supstancijalne razlike. Zbog toga je bilo moguće da najljuća opozicija odmah posle izbora, a izgleda i pre, proda izbore Dodiku i uđe u “veliku svesrpsku koaliciju” sa njim.

Najzad, Mladen Ivanić je pravedno izgubio. Nije ponudio alternativni program. Pokušao je da bude samo manje kriminalizovani Dodik. Iznogud – sultan umesto sultana. Kriminalnom Projektu su potrebni kriminalni protagonisti da ga čuvaju. A Ivanić je hteo da bude “pošteni” čuvar Projekta. A to ne ide! I sledstveno tome, posle pobede, mafiokratsko-autoritarni režim je počeo politiku otvorenog terora Već je smenjen ministar koji je odbio da protivzakonito deli otkaze kritičarima režima. Tako otvoreni teror je zabeležen samo u još jednoj ruskoj guberniji ¬- okupiranom Donjecku.

Desetine hiljada hrabrih Banjalučana okupljenih oko “Pravde za Davida” im je pokazalo da se vlast može očuvati samo ogoljenim nasiljem. Otuda je kriminalizovana entitetska policija podnela krivičnu prijavu protiv, divljenja vrednog oca, brutalno ubijenog Davida Dragičevića.

Kakva kolosalna nepravda! Slika u kojoj odgovorni za mučenje i svirepo ubistvo njegvog sina progone oca koji traži istinu, može se uporediti samo sa slikom beskrupuloznog saudijskog prestolonaslednika, Mohameda bin Salmana, kako pruža krvavu ruku sinu Džamala Kašogdžija, čije je komadanje naredio.

I za kraj... Lentu za glupost, ipak, nose uticajne zapadne adrese. Čude se što je Bosna i Hercegovina, posle skoro tri decenije od uvođenja višestranačja, opet izabrala one nacionalističke stranke, koje su je na istoj platformi 1992. uvele u ratni pakao.

Zapadnim kabinetima bi neko morao da objasni da je Bosna i Hercegovina u Dejtonu skrpljena tako da se nagradi ratni napor, da se legalizuju rezultati genocida i etničkog čišćenja. Sve dok je struktura koja tvori državu BiH podešena isključivo prema nacionalističkim merilima, čvrsto etnički omeđena i raskoljena, ona će reprodukovati nacionalizam i nacional-fašističke matrice.

Krivi temelji dejtonske Bosne uzrok su i stalno izvorište ratnog i nacionalističkog narativa. Zbog toga ni region, ni BiH, nikako da izađu iz “dana mrmota”.

Jasno je i ko je najveći protivnik rešavanja balkanskih zamrznutih konflikata, što nas vraća na početak ovog teksta. Zbog toga, što pre završiti kosovski vodvilj i preći na jedino suštinsko otvoreno pitanje Balkana – održivost Bosne i Hercegovine.