Pređi na sadržaj stranice
Uživo/Online Uživo
Vremenska prognoza

Devet članica EU predložilo novu metodologiju proširenja

| Postavio/la: Marija Mitrović | Izvor: Mina

Devet članica EU predložilo novu metodologiju proširenja

Države članice Evropske unije, njih devet, inicirali su nove predloge metodologije proširenja koje će Evropska komisija, prema najavama, usvojiti do kraja januara naredne godine.

Radio Slobodna Evropa ima u uvid non-paper dokument koje su potpisale Austrija, Češka Republika, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija kao doprinos za buduću metodologiju u pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana.

“Potrebno je da se održi sposobnost Evropske unije da integriše nove članice bez slabljenja njene unutrašnje koherencije. Međutim, unutrašnja reforma EU ne može biti preduslov za proširenje. Naša vrata ostaju otvorena”, navodi se u dokumentu koje su potpisale ove države.

U dokumentu se podvlači da se ojačani pristup pridruživanju treba nadograditi na postojeći konsenzus o proširenju na osnovu punopravnog članstva u EU kao krajnji cilj, pristup pristup zasnovan na zaslugama i strogo ali pošteno uslovljavanje.

“Principi su i podsticanje regionalne saradnje i dobrosusjedskih odnosa i kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom”, navodi se u dokumentu.

Devet država članica, traže od Evropske komisije da se u budućoj metodologiji obuhvati grupisanje pregovaračkih poglavlja po glavnim oblastima kao i paralelno, umjesto uzastopnog, otvaranje poglavlja.

Oni smatraju da bi time međuvladine konferencije postale “politički relevantnije i interaktivnije”.
Posebnu pažnju, devet država članica EU posvećuju poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava.

Ovim dokumentom, se traži da se ovom pitanju pristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova. Smatra se takođe da EU i države članice treba da pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, i da bi ispitivanje zakonodavstva koje pokriva ova poglavlja trebalo da započne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa.

“Sve već dostupne instrumente pristupnog procesa, uključujući klauzulu o ‘neravnoteži’, trebalo bi dalje istražiti kako bi se ojačao uticaj EU”, kaže se u non-paperu.

Države potpisnice ovog dokumenta smatraju da bi politički podsticaji trebalo da uključuju i godišnje susrete na nivou EU lidera i Zapadnog Balkana, kao i veće učešće predstavnika regiona na neformalnim sastancima Saveta.

Predlaže se i efikasni i ciljani finansijski podsticaj, koji nagrađuje i olakšava napredak.

Pominje se poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region kao i povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicije.

Austrija, Češka, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija smatraju da treba takođe poboljšati procjenu napretka reformskog procesa uzimajući u obzir stvarni uticaj reformskih mjera na terenu.

U ovaj proces bi, prema dokumentu, trebalo uključiti i civilno društvo, zastupnike, kao i predstavnike lokalne samouprave.

Predlaže se i godišnje održavanje Evropske konferencije širom Zapadnog Balkana, radi konsultacija i promovisanja dijaloga.

Ove države smatraju da bi novim ojačanim pristupom došlo do jačanja kredibiliteta cjelokupnog pregovaračkog procesa, kao i do poboljšanja međuinstitucionalne saradnje.

“Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza”, upozorava devet država EU koje stoje iza najnovijeg non-paper-a.

Ove države ističu da bi ovim predlozima proces mogao biti sveobuhvatniji i manje fragmentiran, te da bi sami pregovori trebalo da omoguće efikasniju pripremu za članstvo u EU, i time bi stvore opipljivu korist za građane tokom celog procesa.

“Potrebno je proaktivnije angažovanje EU i njenih država članica u pristupanju Zapadnog Balkana, kao i veća koherentnost zemalja Zapadnog Balkana u EU integracijama, kao njihovom strateškom izboru”, upozorava devet članica EU.

Komentari

Elf,

@sittingbull pravi point! To bi moglo da ugrozi CG u kojoj nema ksenofobije, ni fasizma, ,ni populizma, ni stranaka bliskih Rusiji, a principi demokratije su nam glavna zakletva.. poznati smo da primjenjujemo sve demokratske procedure i vrijednosti. Na papiru .

Sitting Bull,

Pravo pitanje je da li mi želimo ovu i ovakvu EU punu ksenofobije, rasizma, neonacizma, fašizma, antisemitizma i islamofobije sa rastućim nacionalističkim, populistickim i desničarskim pokretima, strankama i partijama kojima je bliža Rusija i Kina nego principi demokratije, ljudskih prava i sloboda

Ostavi komentar

0/300