Hapšenje Durova moglo bi biti pametan potez – tehnološki šefovi brinu više o sebi nego o vama

Hapšenje izvršnog direktora Telegrama zbog optužbi za kriminal i zloupotrebe njegove platforme, šokiralo je tehnološki svijet. Ovaj događaj signalizuje potencijalno oštriji pristup EU prema velikim tehnološkim kompanijama i postavlja pitanje njihove odgovornosti pred zakonom, ističe u analizi za Guardian Kris Stokel-Voker.

On je hvaljen jer je odbio da dijeli podatke sa Kremljom. Ali ako zabrinutost zbog ciljanja izvršnih direktora brine Maska, Zakerberga i ostale, neka tako bude.

Šokantno hapšenje izvršnog direktora Telegrama, Pavela Durova, dok je izlazio iz svog privatnog aviona na aerodromu Le Burže blizu Pariza tokom vikenda, predstavlja iznenađujući, bez presedana događaj: suočava se sa optužbama koje bi mogle uključivati omogućavanje prevara, trgovinu drogom, organizovani kriminal, promociju terorizma i sajber nasilje.

Možda nije Ilon Mask ili Mark Zakerberg, ali on je izvršni direktor tehnološke platforme sa 950 miliona korisnika mjesečno, i prvi je poznati tehnološki lider koji bi mogao da se nađe na pogrešnoj strani sve strožijih zakona i regulativa Evropske unije u digitalnoj sferi.

Ikona među zagovornicima slobode govora, Durov živi u Dubaiju otkako je odbio da preda podatke korisnika Kremlju na svojoj platformi sličnoj Facebooku, VKontakte (VK). Ipak, uprkos tome što je postao persona non grata u Kremlju, nikada nije uspio da se oslobodi sumnji zapadnih elita da i dalje ima veze sa ruskom državom. Činjenica da je ruska vlada pozvala na njegovo puštanje, sa bivšim predsjednikom Dmitrijem Medvedevim koji je za medije rekao „za sve naše zajedničke neprijatelje sada, on je Rus“, dodatno će podstaći te sumnje.

Možda zato što je, kako ga je Medvedev nazvao, „čovjek svijeta koji živi divno bez domovine“, Durov uporno odbija zahtjeve policije i vlada da preda podatke o svojim korisnicima. U intervjuu sa desničarskim američkim komentatorom Takerom Karlsonom, Durov je izjavio da korisnici Telegrama vole njegovu „nezavisnost“, „privatnost“ i „slobodu“. Ali francuske vlasti optužile su Durova za omogućavanje distribucije slika zlostavljanja djece i pružanje vitalnog organizacionog alata za organizovani kriminal.

Okretanje drugog obraza na zahtjeve vlada učinilo je Durovovu platformu popularnom među onima koji su željeli da izbjegnu nadzor drugih aplikacija i digitalnih usluga koje redovno pristaju na takve zahtjeve. Činjenica da Telegram pruža šifrovane poruke pomaže u tome. Nije slučajno što su nemiri u Velikoj Britaniji ranije ovog ljeta organizovani preko Telegram grupa, sa snimcima nasilja koji su se širili putem aplikacije i dospjeli na druge platforme. Kampanja protiv rasizma "Hope Not Hate" nazvala je Telegram „izabranom aplikacijom“ za rasiste.

Očekivano, Telegram je stao u odbranu Durova. „Telegram poštuje zakone EU, uključujući Zakon o digitalnim uslugama – njegova moderacija je u skladu sa industrijskim standardima”, navela je platforma u saopštenju. „Apsurdno je tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebu te platforme  Međutim, njegovo hapšenje dovodi u pitanje tu poziciju“.

Šta ovo znači za druge tehnološke mogule? Oni koji zamišljaju da će ličnosti poput Zakerberga iz Mete ili čak vlasnika X-a, Maska – koji je sebi postavio za misiju da provocira evropske vlasti, ignorišući njihove zahtjeve za suzbijanjem dezinformacija – uskoro biti odvedeni u lisicama, možda će čekati još neko vrijeme. Oni su mnogo krupnije ribe od Durova.

Ali hapšenje Rusa može signalizovati da se evropska istorijska neaktivnost – barem u poređenju sa oštrim riječima – možda sprema da se promijeni. Evropa ima dugotrajan antagonistički odnos prema velikim tehnološkim kompanijama, koje insistiraju na tome da njihovi pokušaji da uvedu stroge regulative dizajnirane da ograniče štetu društvenih mreža koče inovacije. Ipak, taj antagonizam se do sada smatrao više kao smetnja za Silicijumsku dolinu: Evropa rijetko kada preduzima konkretne korake.

Hapšenje Durova, međutim, nagovještava da možda počinje da preduzima odlučne korake. Evropski zakonodavni paket, uključujući Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama, dao je EU snagu da pokuša da obuzda ekscese velikih tehnoloških kompanija. Već su prijetili akcijama i kaznama. A sada, kada izvršni direktori znaju da ono što je ranije bilo nezamislivo – da bi mogli snositi ličnu odgovornost za postupke kompanija koje posjeduju – postaje moguće, to bi moglo promijeniti njihovu procjenu rizika.

Zakerberg vjerovatno zna da je malo vjerovatno, zbog svog visokog javnog profila, da će se naći u lisicama. Maskovi panični postovi na sopstvenoj platformi sugerišu da je on manje siguran, što je posljedica njegovog lošeg odnosa sa evropskim regulatorima.

Sa moći koju posjeduju oni koji upravljaju globalnim platformama, nije loše da imaju stalnu brigu u pozadini svojih misli. Ako je potrebno napraviti primjer od Durova kako bi tehnološki izvršni direktori dvaput razmislili prije nego što djeluju, to svakako treba pozdraviti.