Evropska unija mora da bude smjela u svom pristupu Zapadnom Balkanu i da shvati stratešku važnost tog regiona, u kojem se sve više vide uticaji Rusije, Kine, pa i Irana, izjavio je za bugarsku agenciju BTA britanski političar Džefri Van Orden.
Van Orden je rekao da je ključno pitanje da li je pristupanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije „u zapadni klub“ od vitalnog značaja, i da pri tome ima u vidu „evro-atlantski klub, NATO i Evropsku uniju“.
„Moje je mišljlenje da samo treba da pogledate geografsku kartu i vidjećete strane uticaje u tom regionu. Rusija ponovo postaje aktivnija, Kina postaje aktivna, pa čak i Iran je aktivan u tom regionu. Šta treba uraditi da se promijene stavovi kako bi te zemlje osjećale da su nepovratno na putu demokratije i evro-atlantskih integracija? Smatram da treba da budu sigurne da su ‘dio kluba'“, rekao je Van Orden.
Van Orden, koji je svojevremeno bio izvjestilac Evropskog parlamenta za Bugarsku, rekao je da je to isti isti argument koji je prije 17 godina koristio u prilog Bugarske.
On je rekao da je čuo neke koji kažu da sve strukture moraju da budu dobre i svi elementi demokratije savršeni.
„Pa, taj problem imaju sve zemlje. Na taj način ne bi bilo saveza. Zato mislim da moramo biti hrabri kada je riječ o Zapadnom Balkanu u smislu da shvatimo da je on od strateškog značaja“, rekao je Van Orden, koji je bio šef poslaničke grupe britanskih konzervativaca u evropskom parlamentu i prije Bregzita savjetnik Evropske komisije.
Van Orden je podsjetio da pitanje da li sve zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU istovremeno ili na osnovu sopstvenih zasluga, liči na raspravu koja je vođena 2003. godine, kada je odlučeno da če neke zemlje postati dio EU, a Bugarska i Rumunija su odbijene.
„I štaviše, postojala je rasprava da li Bugarsku i Rumuniju treba posmatrati zajedno. To je neka vrsta semantičke rasprave. Naravno, neke zemlje, mislim neke zemlje su već dio NATO. Neke nisu. I postoji to komplikovano pitanje Kosova i priznavaja ili nepriznavanja Kosova, štagod bila budućnost tog mjesta“, rekao je Van Orden.
On je rekao i da je jasno da su neke zapadnobalkanske zemlje veće i imaju jaču privredu, a neke su podložnije pritisku Rusije i uticajima, i da i to treba uzeti u obzir, ali da je odluka o prijemu, na kraju dana, politička odluka.
„Vidjeli smo to 2007. godine kada su Bugarska i Rumunija ušle u EU. Nijedna od te dvije zemlje u tom trenutku nije bila 100% spremna, ali je donijeta politička odluka, koja je, uzgred, donijeta 2004. godine kad je već postojalo to veliko novo članstvo u EU“, rekao je Van Orden, koji je inače sam bio veliki zagovornik Bregzita.
Govoreći o prognozama predsjednika Evropskog savjeta Šarla Mišela da će EU biti spremna za prijem zemalja Zapadnog Blkana do 2030. godine, Van Orden je rekao da je takve prognoze teško davati i praviti i da se kalkulacije o ekonomskom i demokratskom napretku neće ostvariti ako je ugrožena bezbjednost.
„Zato moramo biti jedinstveni, pošto postoje vrlo, vrlo snažne spoljnje prijetnja na tom putu“, rekao je Van Orden, dodajući da upravo iskustvo Bugarske poslije ulaska u EU može da posluži kao primjer za Zapadni Balkan.
„Bugarska je 17 godina članica EU. I vidim veliki napredak, veliki ekonomski napredak. To se vidi kada, na primjer, dođete u Sofiju. Dakle mnogo toga se promijenilo na bolje, ali ostaje i mnogo toga da se uradi. Neki od starih problema u Bugarskoj i dalje postoje. Organizovani kriminal, neke stvari u pravosuđu, neka pitanja i dalje postoje. Mislim da iskustvo Bugarske sugeriše da možemo da pokušamo da te teškoće prevaziđemo unutar EU. I možda je to poruka koju treba prenijeti i drugim zemljama“, rekao je Van Orden.
Van Orden je 30 godina služio u britanskoj vojsci, koju je 1994. napustio u činu brigadnog generala da bi se kandidovao za Evropski parlament. Bio je član vojnog obaveštajnog korpusa a posljednja dužnost mu je bila u sjedištu NATO u Briselu na čelu sekretarijata za međunarodne vojne kadrove.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR