Tokom proteklih sedmica, novoizabrani američki predsjednik Donald Tramp pokazao je ponovo interesovanje za preuzimanje kontrole nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske na Arktiku i najvećim ostrvom na svijetu. On je prvi put naznačio namjeru da kupi Grenland 2019. godine, tokom svog prvog mandata kao predsjednik, ali je ovog puta otišao dalje, odbijajući da isključi ekonomski ili vojni pritisak kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Danski i evropski zvaničnici su negativno reagovali, tvrdeći da Grenland nije na prodaju i da njegov teritorijalni integritet mora biti očuvan.
Kako bi ova neobična situacija mogla da se razvije, sa dva saveznika u NATO-u u sukobu oko ogromne teritorije koja je 80% prekrivena ledom, ali s velikim neiskorišćenim mineralnim bogatstvima? I kako bi aspiracije za nezavisnost među populacijom Grenlanda, koja broji 56.000 ljudi i koja je pod danskom kontrolom već 300 godina, mogle uticati na konačni ishod?
Pogledajmo četiri moguća scenarija za budućnost Grenlanda.
Tramp gubi interesovanje, ništa se ne dešava
Postoji spekulacija da je Trampov potez samo uzaludno nadmetanje, pokušaj da natjera Dansku da poveća sigurnost Grenlanda s obzirom na prijetnju od strane Rusije i Kine koje žele da steknu uticaj u tom regionu. Prošlog mjeseca, Danska je najavila novi paket vojne pomoći u iznosu od 1,5 milijardi dolara za Arktik. Iako je ovaj paket bio pripremljen prije Trampovih komentara, najava samo nekoliko sati nakon njih opisana je kao „ironija sudbine“ od strane danskog ministra odbrane.
„Šta je bilo važno u onome što je Tramp rekao, jeste da Danska mora da ispuni svoje obaveze u Arktiku ili da dozvoli SAD-u da to učini“, kaže Elizabet Svane, glavna politička novinarka lista Politiken.
Mark Jakobsen, vanredni profesor na Kraljevskoj danskoj odbrambenoj akademiji, smatra da je ovo slučaj u kojem Tramp „pozicionira sebe prije nego što preuzme funkciju“, dok Grenland koristi ovu priliku da stekne veći međunarodni autoritet, što predstavlja važan korak ka nezavisnosti.
Dakle, čak i ako Tramp sada izgubi interesovanje za Grenland, što profesor Jakobsen smatra najverovatnijim scenarijom, sigurno je skrenuo pažnju na ovo pitanje. Međutim, nezavisnost Grenlanda je na dnevnom redu već godinama i neki kažu da bi debata mogla otići i u suprotnom pravcu.
„Primijetila sam u posljednjim danima da je premijer Grenlanda smireniji u svojim izjavama – tj. da, želimo nezavisnost, ali na duže staze“, kaže Svane.
Grenland glasa za nezavisnost, traži bliže veze sa SAD
Postoji opšti konsenzus na Grenlandu da će nezavisnost na kraju doći, a takođe i da će Danska prihvatiti i ratifikovati to ako Grenland bude glasao za nezavisnost. Ipak, takođe je malo vjerovatno da bi Grenland glasao za nezavisnost ukoliko mu ljudi ne budu dali garancije da mogu zadržati subvencije koje trenutno dobijaju od Danske za plaćanje stvari poput zdravstvene zaštite i socijalnog sistema.
„Premijer Grenlanda možda sada bude uznemiren, ali u slučaju da zapravo pozove na referendum, biće mu potrebna neka uvjerljiva naracija o tome kako spasiti ekonomiju Grenlanda i sistem socijalne zaštite“, rekao je Ulrik Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije, za BBC.
Jedan od mogućih narednih koraka je slobodna asocijacija – nešto poput onoga što SAD sada ima sa pacifičkim državama, poput Maršalskih Ostrva, Mikronezije i Palaua. Danska je prethodno bila protiv ovog statusa, kako za Grenland, tako i za Farska Ostrva, ali prema riječima dr. Gada, trenutna premijerka Mete Frederiksen nije kategorično protiv toga.
„Dansko razumijevanje istorijskog iskustva Grenlanda je mnogo bolje nego što je bilo prije 20 godina“, kaže on, uz napomenu da Danska prihvata kolonijalnu odgovornost.
Pojačan ekonomski pritisak
Postoji spekulacija da bi Trampova ekonomska retorika mogla biti najveća prijetnja za Dansku – sa SAD koje drastično povećavaju carine na dansku robu, ili čak robu iz EU, prisiljavajući Dansku na ustupke u vezi Grenlanda. Profesor Jakobsen kaže da su se danske vlade na to već pripremale, ne samo zbog teritorije na Arktiku.
Tramp prijeti uvođenjem univerzalnih carina od 10% na sve američke uvoze koje bi, između ostalog, značajno mogla da omete rast evropske ekonomije, a neke danski i evropske kompanije sada razmatraju postavljanje proizvodnih pogona u SAD.
Trampova invazija na Grenland
„Nuklearna opcija“ čini se dalekom, ali s obzirom na to da Tramp nije isključio vojnu akciju, mora se razmotriti. Suštinski, nije bilo teško za SAD da preuzmu kontrolu, s obzirom na to da već imaju baze i veliki broj trupa na Grenlandu.
„SAD već imaju de fakto kontrolu“, kaže profesor Jacobsen, dodajući da su Trampovi komentari izgledali neinformisani i da nije razumio suštinu onoga što je rekao.
Međutim, bilo kakva upotreba vojne sile od strane Vašingtona stvorila bi međunarodni incident. „Ako napadnu Grenland, napadaju NATO“, kaže Svane. „Tako da tu bi stajalo. Aktivirao bi se član 5. i ako neka zemlja NATO-a napadne NATO, onda tu više nema NATO-a“.
Dr. Gad kaže da Tramp zvuči kao kineski predsjednik Si Đinping kada govori o Tajvanu ili ruski Vladimir Putin kada govori o Ukrajini. „On kaže da je legitimno da uzmemo ovaj komad zemlje“, kaže on. „Ako ga uzmemo ozbiljno, ovo je loš znak za cijelu zapadnu alijansu“.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR