Veronika i Oleg se poznaju dugo, ali su u vezi tek godinu. Djevojka je živjela u Mariupolju, a njen partner - u predgrađu.
Neposredno prije rata, par je planirao da se ponovo okupi.
Oni su prve nedjelje okupacije proveli odvojeno od roditelja. Zbog prekida u komunikaciji, mogli su da ih kontaktiraju tek nakon što je Veronika otišla u Ukrajinu. A njen partner - nije imao vremena.
Djevojka je za „Ukrajinsku pravdu. Život” ispričala priču o svom momku, koji se trenutno nalazi u filtracionom logoru u Donjeckoj oblasti.
Kako su vojnici odveli Olega i stotine drugih ljudi
Veronika je 24. marta napustila rodni Mariupolj. Put je bio dug, ali se na kraju djevojka našla na ukrajinskoj teritoriji.
Oleg i njegovi roditelji su takođe željeli da napuste selo Mirne i odu na bezbjednu teritoriju. Međutim, dan prije polaska Rusi su pucali na automobil komšije pri pokušaju evakuacije, pa je porodica odlučila da sačeka još nekoliko dana.
Dan poslije toga nezvani gosti su „došli” u njihov dom. Olega i druge muškarce je vojska takozvane „DNR“ ukrcala u autobuse i odvezla u Bezimene (oko 600 ljudi) i Kozacke (oko 200 ljudi).
Uzeli su im otiske prstiju, fotografisali ih i ispitivali. U stilu sovjetskog NKVD-a ispitivali su: ko si i što radiš, da li imaš veze sa organima reda ili poznanicima među snagama bezbjednosti. Mnogi su pretučeni tokom ispitivanja.
Veronikin dečko sada živi u školskim učionicama u selu Kozacke sa muškarcima sa kojima je živio u istoj ulici. Najmlađi – ima 18, a najstariji više od 60 godina.
Sa sobom nisu smjeli da ponesu lične stvari, a pasoši su im oduzeti.
Telefon je jedino što je uzeo. Svi su nasilno odvedeni iz kuće. Nekima je rečeno - 15 minuta, nekima 2 sata, drugima 2 dana. I već 4 nedjelje im su oduzeti dokumenti i čuvaju ih bez ikakvih informacija, u potpunoj izolaciji. Nadzornici ih "hrane" obećanjima i kažu da nije bilo "posebnog naloga".
Dozvoljeno da koriste telefon
Svako veče se provjeravaju telefoni, pa Oleg „čisti“ poruke. Oleg i Veronika, komuniciraju na Instagramu. Otkazuje slanje poruka, tako da nema tragova „brisanja“.
U ovom kampu možete napuniti telefon i čak imati slab Wi-Fi. Čovjek može da stupi u kontakt kad god poželi. Ali internet je loš jer svi pokušavaju da se povežu sa voljenima. Možda čak i izađu napolje, ali neće moći da pobjegnu.
Školski prostor nije toliko zatvoren, pa su dva muškarca već pokušala da izađu. Ali nijesu uspjeli – stražari su ih uhvatili i žestoko pretukli, nakon čega su bjegunci utovareni u auto-vagon i poslati u Donjeck u istražni pritvor.
U slobodno vrijeme šetaju po teritoriji, u blizini je prodavnica. Neki čak idu i na pecanje. Ali ima sve više slučajeva gdje im se nudi da rade za hranu.
Nehumani uslovi
Veronika kaže da muškarce drže u nehumanim uslovima. Spavaju na podu u učionicama bez dušeka, neki - na stolicama.
„Nadzornici“ potpuno ignorišu medicinske potrebe i stanje muškaraca u logoru.
Ne mogu se ni oprati. U potpunom su nehigijenskom stanju. Postoji samo umivaonik sa slavinom, koji se mora napuniti vodom.
Apsolutno svi muškarci imaju simptome gripa, neki čak i upalu pluća. Situacija je svakim danom sve gora: tri osobe u Bezimenoj imaju otvoreni oblik tuberkuloze. Nema ljekova ni ljekara.
Već je bio fatalan slučaj: čovjek je preminuo zbog nepružanja medicinske pomoći! Vojnici su stajali, gledali čovjeka kako se guši, odbijali da pozovu hitnu pomoć. Kada je agonija prošla, spakovali su ga u čaršav i odnijeli.
Veronika i poznanici čiji rođaci su poslati u filtracioni logor svakodnevno zovu sve agencije za sprovođenje zakona takozvane „DNR“ da saznaju kada će muškarci biti pušteni i zašto ih tamo drže.
„Ministarstvo za vanredne situacije DNR” i „Ministarstvo unutrašnjih poslova” međusobno igraju fudbal, ponekad čak kažu da su muškarci već pušteni. To znači da u svakom trenutku zatvorenici mogu biti „otpisani“. Odnosno, prema njihovim dokumentima, čovjek je vraćen kući. A u stvari – radiće sa njim šta hoće i niko za to neće znati... Zato što su ga navodno „vratili kući“.
Nekoliko opcija njihove sudbine
Prema glasinama i nezvaničnim kanalima iz kojih rođaci zatvorenika dobijaju informacije, postoji nekoliko opcija oko sudbine ovih taoca: biće mobilisani u vojsku „DNR“, imaće ulogu „živog štita“ ili će biti upućeni na rad pod kontrolom konvoja „DNR“.
Veronika je dobila potvrdu iz više izvora da će ovi muškarci biti korišćeni u paradi kao „zarobljeni ukrajinski vojnici“. Rusi navodno već šiju uniforme za njih.
A muškarci su upozoreni da će im telefoni uskoro biti oduzeti. Tako da niko ne zna što će se sa njima desiti.
Natalija Najdjuk, specijalno za „Ukrajinska pravda. Život“
Почитати текст українською можна TYT.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR