Šmit u Banjaluci: Ako bude potrebe, izvući ću bonska ovlašćenja iz fioke

Visoki predstavnik Kristijan Šmit boravio je danas u posjeti Banjaluci i govorio o aktuelnim problemima u Bosni i Hercegovini za Buka magazin.

Dio intervjua prenosimo u nastavku:

G-dine Šmit, kako ste se osjećali danas u Banjaluci, obzirom na poruke koje smo mogli čuti prije vašeg dolaska da vas institucije Republike Srpske zvanično ne priznaju?

Posjeta Banjaluci je bila dobra, imao sam dobre, intenzivne diskusije. Nisam relaksiran, ali sam OK. Ja sam ovdje, postojim i daću sugestiju onima koji misle drugačije, da u najboljem interesu ljudi ove zemlje i entiteta ove zemlje siguran sam da će to doći.

Vaš mandat je počeo vrlo burno prije nego što ste i sjeli u svoju stolicu, morali ste uložiti više energije nego gospodin Incko. Kako vam se čine ovi mjeseci koliko ste u BiH? 

Kao neko ko ima mnogo iskustva, ja razumijem da ovo nije mjesto samo za sjedenje. Naviknut sam i hoću da doprinesem u smislu izvršenja Dejtona.

Vi ste u mnogo lošijem položaju od svojih prethodnika, jer pored verbalne podrške zemalja koje podržavaju evropski put BiH, tu su bili i vojnici koji su garantovali da će se odluke visokih predstavnika ispoštovati. Da li ste mislili koristiti bonska ovlaštenja?

Neko mi je rekao, ako je zadatak lak, onda nije za tebe. Postoji izazov, kao neko ko poznaje ovu zemlju već 30 godina, iz vremena prije rata i poslije rata, kao zamjenik ministra odbrane u mojoj zemlji, znam da stvari ponekad idu jako sporo, ali postoji mogućnost da se stigne. Visoki predsatvnik, kao i Eufor, je bio i jeste institucija koju treba zamijeniti institucijama ove zemlje, ako bi se to desilo normalnim putem u narednim godinama. Međutim, sada je drugačija situacija zbog disfunkcionalnosti ove zemlje. Ovo me navodi, ne nazad u vrijeme Pedija Ešdauna, već na vrijeme ozbiljnosti međunarodne zajednice da pokuša da doprinese funkcionalnosti države. Moja sredstva su poznata, imam stvari u ladici i, ako bude postojala potreba, neću isključiti priliku da izvučem bonska ovlaštenja iz ladice. Ali hajde da Ustavni sud donosi odluke o zakonskim pitanjima, a ne ja.

Nije vam omogućeno da se obratite u Savjetu bezbjednosti, da li to znači da ćete biti uskraćeni za potpunu podršku međunarodne zajednice u slučaju korišenja bonskih ovlaštenja? Na kakvu podršku računate?

Pretpostavljam da imam punu podršku, minus jedne. Sada se stvari dešavaju tako da niko ne može da ne prihvati moj izvještaj, a dobra stvar je da ne trebamo dovesti Eufor u nezgodnu situaciju, tako da moj izvještaj, koji je bio veoma iskren i otvoren vezano za situaciju, imam utisak da se o njemu više diskutovalo nego o bilo kojem izvještaju ranije. Samo opovrgavanje je mnogo puta znak slabosti. Ako neki političari, pogotovo jedan, svaki dan govore o onome što ne želi, kriveći druge, ja bih rekao molim vas pogledajte šta ljudi žele da znaju, a oni žele da vide bezbjednu okolinu, a ne da se raspravlja o raspadu zemlje. Najbolja odluka je da nema rata.

Kada pričamo o običnim ljudima u BiH, često se stiče utisak da su oni potpuni višak kad se radi o pregovorima međunarodne zajednice sa političarima u ovoj zemlji. Samo ponekad se pomenu ljudi koji žive u ovoj zemlji. Zbog toga se osjećaju obeshrabreno, gube nadu, mladi ljudi odlaze... Da li postoji način da se obični ljudi, koji najviše ispaštaju zbog nefunkcionalnosti države, da se uključe u politički život?

To je ključno pitanje. Bio sam u Banjaluci i pitali su me da li je Predsjednica RS odgovorila na moj poziv da se sastanemo. Nije, ali ključno pitanje je šta ljudi u RS misle. Ja radim na tome, ne samo da se čuju ljudi iz političkog života koje srećem, htio bih da to okrenemo da dođemo do neke građanske koalicije koja bi bila multietnička i koja ne kaže da bismo mi trebali nepoštovati pojedince bilo koje etničke pripadnosti, srpske, hrvatske ili bošnjačke. Mislim da imamo mnogo toga da uradimo. Neki ljudi misle da, ako se njih ne pita, da to neće biti konstruktivno. Ministrima u Njemačkoj sam rekao da neću slati mlade ljude u Njemačku. Oni žele da učestvuju u odlučivanju o običnim ljudima i to bi bilo idealno. Moramo to okrenuti na drugu stranu, nadam se da ću dobiti podršku. Moje iskustvo u 30 godina je - pitajte one kojih se to tiče, a ne samo one koji odlučuju o običnim ljudima i onda će oni dobiti moć.

 Rekli ste u jednom od intervjua da je najveća vrijednost Dejtona što je zaustavio rat. Do kada ćemo biti žrtve tako niskih očekivanja. Prošlo je 25 godina, a nama je glavno dostignuće to da se ne puca, a sada se opet spominje rat. 

U pravu ste, najveće postignuće Dejtona je da je zaustavljen rat, što zahtijeva mnogo predanosti odgovornih ljudi u ovoj regiji, ali i u Evropi. Ali nešto ne radi onako kako smo očekivali u Dejtonu, Dejton bi bio dio prošlosti da to nije tako. Ne vidim da postoji opasnost od rata, upoznao sam sve susjedne zemlje, Beograd, Budimpeštu, Prištinu, Ljubljanu, Skoplje... svi imaju jednu ideju - hajde da uradimo sve da ne bude rata. I svi su bili veoma optimistični, ali ako govorimo o raspadu, znamo da bi raspad zemlje prouzrokovao mnogo tenzija. Moja poruka je - budite odgovorni, odgovorite na potrebe svog naroda, jer znam da je to možda i taktika, izbori su sljedeće godine, ali razmislite kako daleko želite da dovedete svoju zemlju, da bi se spriječilo da neko pravi bilo kakve avanture.