Da li je litijum garant Vučićevog ostanka na vlasti i realizovanja projekta srpskog sveta?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je nedavno potpisivanje Memoranduma između Evropske unije i Srbije o iskopavanju litijuma ojačalo poziciju Aleksandra Vučića u Srbiji i regionu.

Sagovornici su bili Ivana Stradner, savjetnica u Fondaciji za zaštitu demokratije iz Vašingtona, i Srećko Đukić, bivši diplomata i ambasador iz Beograda.

Bilo je riječi o tome da li će Njemačka, koja je posljednjih godina bila oštar kritičar autoritarne vladavine u Srbiji, sada zbog litijuma gledati Vučiću kroz prste, da li je u pravu Florian Bieber, profesor Univerziteta u Grazu, kada tvrdi da je Evropska unija u Srbiji zamijenila demokratiju i vladavinu prava za litijum i zašto Rusija nije zabrinuta što Vučić preko litijuma jača veze sa Zapadom.

Razgovaralo se i o tome da li će Vučić zahvaljujući litijumu postati ključni igrač u regionu, da li bi mu ta pozicija omogućila da bez otpora Zapada realizuje projekt srpskog sveta, da li će Evropska unija i sa Dodikom napraviti sličan sporazum kao sa Vučićem s obzirom da je Republika Srpska bogata litijumom, da li će Brisel u potpunosti okrenuti leđa srpskoj proevropskoj opoziciji s obzirom da ona najavljuje masovne proteste protiv kopanja litijuma, kao i o tome može li Vučić zahvaljujući profitu od litijuma vladati dokle bude htio.

Omer Karabeg: Da li se potpisivanjem Memoranduma mijenja odnos Evropske unije prema Aleksandru Vučiću?

Srećko Đukić: Rekao bih da se zasada učvršćuje odnos koji Evropska unija već godinama ima prema Aleksandru Vučiću. Kako će biti dalje - teško je reći imajući u vidu da je nakon Memoranduma Srbiju zapljusnuo talas velikih protesta i demonstracija i to u onim mjestima gdje nikada nije bilo protesta protiv ove vlasti. Vidjećemo da li će se taj talas pretvoriti u cunami ili će se razbiti o hridine koje vlast nesumnjivo priprema.

Ivana Stradner: Sadašnje ponašanje Evropske unije prema Srbiji za mene nije iznenađujuće zato što je njena spoljna politika zasnovana na načelu pragmatizma. Brisel vrlo dobro zna da je Srbija daleko od pristupanja Evropskoj uniji. Naivno je vjerovati da predsjednik Vučić želi da Srbija uđe u Evropsku uniju jer on nikada ne govori o Srbiji kao članici Evropske unije već samo o tome da je Srbija na putu ka Evropskoj uniji. Zašto? Zato što bi mu ulazak Srbije u Evropsku uniji onemogućio da ostane na vlasti koliko želi.

Vučić, u stvari, želi da Srbija što duže ostane na putu ka Uniji što bi mu omogućilo da ima pristup fondovima Evropske unije koji bi mu pomogli da se održi na vlasti. Zbog toga nisam iznenađena Memorandumom i ulogom Njemačke u svemu tome, a uskoro vjerovatno i Francuske. Vučić zna da je litijum strateški bitan. Ne bih rekla da je on toliko bitan koliko se o tome priča u medijima u Srbiji, ali je bitan na geopolitičkom planu.

U slučaju litijuma, Vučić koristi istu taktiku koju je koristio za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu - on eskalira situaciju, pa je potom deeskalira i onda sebe postavi kao jedinog garanta mira. Ovoga puta on se pojavljuje kao neko ko želi da sarađuje sa Zapadom, ko je garant za litijum, ali, eto, protesti mu to ne dozvoljavaju.

Dijeljenje karata

Omer Karabeg: Zanimljivo da je njemački kancelar Šolc lično došao u Beograd na potpisivanje Memoranduma. Sjetimo se da je posljednjih godina od svih evropskih zemalja Njemačka najviše kritikovala autoritarne metode vladanja Aleksandra Vučića. Bila je jedna od rijetkih zemalja Evropske unije koja je veoma oštro reagovala na zloupotrebe vlasti prilikom decembarskih izbora prošle godine. Da li će nakon potpisivanja Memoranduma Nemačka postati tolerantnija prema Vučićevim metodama vladanja zato što je jako zainteresovana za litijum?

Srećko Đukić: Njemačka mora da dobije neki kolač u Srbiji. Zasada je najveći kolač dobila Francuska. Dobila je aerodrom, izgradnju metroa, a uskoro u Srbiju dolazi predsjednik Makron da potpiše ugovor o kupovini francuskih vojnih aviona - Rafalea vrijedan više milijardi eura. I to neće biti kraj komercijalnim poslovima sa Francuskom.

Njemačka je, s druge strane, najveći investitor u Srbiji. Veliki broj njenih kompanija ima svoje pogone u Srbiji koji zapošljavaju više od 85.000 radnika. Ali Njemačka nema nijedan, tako da kažem, zalogaj kao što ga imaju Francuska, Rusija i Kina. Njemačkoj je morao da pripadne litijum. Dok je Njemačka kritikovala Vučića zbog pokradenih decembarskih izbora, iza leđa javnosti vođeni su pregovori sa Njemačkom oko iskopavanja litijuma u Srbiji. Litijum je i te kako potreban cijeloj Evropi, a pogotovo Njemačkoj za njenu automobilsku industriju koja ga koristi za električne automobile. Prema tome, kome bi drugom mogao da pripadne litijum nego Njemačkoj.

Vučić litijumom pokušava da kupi Njemačku kao što je aerodromom, metroom i Rafaleima kupio Francusku. Kao što znamo, Vučić je uspio da kupi Kineze tako što im je dao rudnike bakra i zlata, a u Zrenjaninu Kinezi završavaju jednu od najvećih fabrika guma u Evropi sa tehnologijom koja uopšte ne garantuje zaštitu okoline. Rusiju je kupio time što joj ne uvodi sankcije što je za Moskvu od kapitalne važnosti. Amerika je namirena Briselskim sporazumom 2 i Ohridskim sporazumom jer je za Ameriku najvažnije kosovsko pitanje. Tako da je on uspio da podijeli karte svima i da se obezbijedi za naredne tri, četiri godine.

Ivana Stradner: Početkom devedesetih Zapad je vjerovao da će investicijama i otvorenim tržištem uspjeti da Rusiju približi Zapadu što se nije dogodilo, pa je tako i danas naivno misli da preko ekonomije može da Srbiju približi Zapadu.

Naivno je i uvjerenje Francuske i Njemačke, pa čak i Amerike, da je Vučić stabilizator i nosilac sigurnosti na Zapadnom Balkanu, pa, ako mu daju ono što želi, cio Zapadni Balkan će se približiti Evropskoj uniji. To je potpuno pogrešno gledanje. Jer kao što se Putin plaši demokratije u njegovom okruženju, tako se i Vučić plaši demokratije u svom okruženju. Pogledajte samo šta se trenutno dešava u Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji - zemljama NATO-a, kako je uticaj Srbije, ali i Rusije urušio demokratiju u obje zemlje.

Omer Karabeg: Florian Bieber, profesor Univerziteta u Grazu i stručnjak za Balkan, rekao je povodom Memoranduma da je Evropska unija zamijenila demokratiju i vladavinu prava u Srbiji za litijum.

Srećko Đukić: On je slično govorio i ranije. Upozoravao je da Zapad toleriše stabilokratiju na Zapadnom Balkanu jer navodno neće biti rata, ljudi se neće tući, a nije ih briga što će te zemlje nazadovati, što će biti sve dalje od demokratije. Ništa se neće riješiti na Zapadnom Balkanu dok se ne riješi pitanje demokratije.

Podsjetio bih da je krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Srbiji prevladalo uvjerenje - hajde da prvo riješimo srpsko pitanje, pa ćemo onda riješiti pitanje demokratije što je bilo fatalno. Prošle su četiri decenije, a nismo riješili ni srpsko pitanje, ni pitanje demokratije. A da smo riješili pitanje demokratije, bilo bi riješeno i srpsko pitanje.

U Rusiji nije riješeno pitanje demokratije, pa neće biti riješeno nijedno drugo pitanje dok se to pitanje riješi. Uvijek ćemo imati problem Rusije kao i problem male Rusije na Balkanu kako tretiraju Srbiju. Tako da je ta percepcija Zapada apsolutno pogrešna.

Omer Karabeg: Kako Rusija reaguje na poteze Vučića kojima on nastoji da pridobije naklonost Zapada?

Ivana Stradner: Rusija razumije Srbiju i Vučića bolje nego Zapad. Brisel i Vašington vole jednostavna rješenja, a Balkan je veoma kompleksan. Putin razumije etničke probleme u regionu, probleme identiteta i kulture koji uvijek mogu da eskaliraju. Ne zanima ga Balkan zbog ideologije ili zbog toga su tamo navodno ruska braća, već zato što je Balkan žarište koje on uvijek može da eskalira koristeći proksije poput Vučića i Dodika i da onda sebe postavi kao medijatora i kaže Zapadu - ukoliko ne želite da Balkan još više eskalira, morate da pregovarate o Ukrajini.

Putina ne zanima to što mi mislimo da se Vučić približava Zapadu jer on zna da je to samo na kratke staze, da to neće opstati na duge staze. Prošle godine 90 NATO mirovnjaka je bilo povrijeđeno u nemirima na Kosovu jer Putin želi da pokaže da je NATO papirni tigar, da nema moć. Ja vjerujem da je to bila prva runda. Vjerujem da će uskoro biti i druga runda.

Pogledajte šta se dešava u Bosni i Hercegovini sa Republikom Srpskom. Rusija će nastaviti svoju igru na Balkanu baš kao što je nastavlja u Venecueli, Gruziji, Moldaviji i Africi. Balkan je samo jedna igra u šahovskom sistemu Putina koji želi da oslabi Zapad kroz hibridno ratovanje. Nažalost, to funkcioniše. Putin je KGB čovjek. On razmišlja potpuno drugačije nego što razmišlja Zapad.

Gospodar Zapadnog Balkana?

Omer Karabeg: Da li će nakon potpisivanja Memoranduma o litijumu, kojim Vučić postaje na neki način saveznik Brisela, ojačati njegova pozicija u regionu? Da li će Vučić sada imati odriješene ruke da jača veze sa Republikom Srpskom čime potkopava integritet Bosne i Hercegovine? U posljednje vrijeme vidimo sve više njegovih poteza u tom pravcu bez reakcija Evropske unije.

Srećko Đukić: Ako projekt litijuma zaživi i krene punim tempom, kako je to Šolc najavio, naravno da će akcije Vučića u regionu jako ojačati tim prije što on ima odlične pozicije i kod Makrona. Vidjeli smo da ga i američki zvaničnici, uključujući ambasadora u Beogradu Hilla, jako hvale uprkos onome što se desilo na izborima 17. decembra prošle godine. O Kini i Rusiji da i ne govorim, tu on ima apsolutnu podršku.

Prema tome, Vučić na neki način postaje gospodar situacije na Zapadnom Balkanu. Njegova pozicija će jačati, ali neće jačati evropske perspektive Srbije jer će on nastaviti da simulira evropski put, a Evropska unija će se kao i do sada praviti da to ne vidi.

Ivana Stradner: Koliko god da se neki ljudi na Zapadu smiju Vučićevoj, Vulinovoj i Dodikovoj ideji Velike Srbije, moramo shvatiti da je ideologija izuzetno bitna, često mnogo bitnija nego ekonomija o kojoj Zapad priča. Sve hibridne radnje koje Vučić trenutno radi u Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini govore da je riječ o planu na duge staze.

Ne bih rekla da će mu Zapad dozvoliti da radi što hoće. Ali treba pogledati geopolitičku situaciju - šta se dešava u Ukrajini, na Bliskom istoku, kakvi su planovi Kine prema Tajvanu. Zapad je veoma angažovan na svim tim frontovima tako da su problemi na Balkanu posljednja stvar koja mu treba. Zato oni, kao što sam rekla, naivno misle da će Vučić, ako mu daju moć, biti nosilac sigurnosti i mira na Balkanu što apsolutno nije tačno.

Dodik i litijum

Omer Karabeg: Pošto je i Republika Srpska bogata litijumom, mislite li da će Evropska unija i sa Dodikom postići sporazum o iskopavanju litijuma i tako ojačati njegovu poziciju koja je znatno oslabljena zbog veoma teške ekonomske situacije u Republici Srpskoj?

Srećko Đukić: S obzirom da u međunarodnoj politici caruju lukrativne stvari, ne bih se uopšte tome iznenadio. To može da se desi vrlo lako. Na početku ruske invazije na Ukrajinu Zapad je bio jedinstven. Rekao je da će poraziti Rusiju. Sada se to više ne može čuti. Vidimo da se ekonomski kalkuliše, da se rat odugovlači, da sve ide na ruku Rusije, Kine, Irana, Sjeverne Koreje.

Ako SAD ne dobiju lidera poput Ronalda Reagana, postavlja se pitanje kuda će ići ovaj svijet. Biće prekrajanja granica i stvaranja novog međunarodnog poretka u kome će Zapadni Balkan postati moneta za potkusurivanje velikih sila. Teško je predvidjeti šta će se sve dešavati na Zapadnom Balkanu, a litijum može da bude okidač za ta dešavanja.

Ivana Stradner: Dodik je ovih dana rekao da američki špijunski avion nadlijeće teritoriju Republike Srpske da bi snimio njena prirodna bogatstva, ali da Amerika neće dobiti ništa. Amerika je posljednjih mjeseci bila veoma oštra prema Dodiku uvodeći mu nove sankcije. Ključno je pitanje zašto su Francuska, Njemačka i druge zemlje Evropske unije tihe kada je u pitanju Dodik. Ne znam da li je u pitanju litijum. Vrlo je moguće da jeste, pa možda razmišljaju da i Dodiku daju ono što su dali Vučiću.

Mnogi na Zapadu misle da su Dodikove secesionističke želje sulude i nerealne, ali ja mislim da su veoma velike šanse da Dodik to uradi. I Deklaracija Svesrpskog sabora je veliki korak u tom pravcu. Ponavljam, ključno je pitanje zašto je Evropska unija tiha. Gdje su sankcije koje su Amerika i Velika Britanija uvele Dodiku i Republici Srpskoj?

U Evropskoj uniji i dalje misle da se Bosna i Hercegovina zajedno sa Dodikom može približiti Zapadu. Ja u to ne vjerujem. Situacija u Bosni i Hercegovini nije sjajna. Mislim da će Bosna i Hercegovina biti sljedeće žarište hibridnih operacija u regionu.

Omer Karabeg: Vjerujete li da će Evropska unija zbog litijuma potpuno okrenuti leđa opoziciji u Srbiji koja najavljuje masovne proteste protiv iskopavanja litijuma?

Srećko Đukić: Nažalost, opozicija ni dosada nije imala nikakvu podršku i nikakvo razumijevanje ni u Evropskoj uniji, ni u SAD. Istina, bilo je neke vrste podrške opoziciji zbog krađe na prošlogodišnjim decembarskim izborim, ali to je bilo zaista mlako. Napisano je nešto na papiru i na papiru je sve i ostalo. Opozicija u Srbiji je apsolutno prepuštena sama sebi.

Ivana Stradner: Zapad misli da u Srbiji ne postoji niko drugi osim Vučića s kim mogu da sarađuju. Meni se čini da oni ne žele da previše investiraju u opoziciju da ne bi iritirali Vučića. Pogledajte šta se desilo kada su nakon decembarskih izbora počele da stižu kritike iz Nemačke. Vučić je odmah optužio Nemačku da pokušava da organizuje obojenu revoluciju. Rekao je da je takve informacije dobio iz Rusije.

Zapad smatra da treba da radi sa onom vlasti koju ima u Srbiji, a ne sa onom kakvu bi želio što je veoma problematično. Je bez demokratije u Srbiji nema napretka. Demokratija u Srbiji je bitna ne samo zbog građana Srbije, nego i zbog regiona jer samo demokratska Srbija može biti garant sigurnosti na Balkanu.

Malo predsjednik, malo premijer

Omer Karabeg: Da li će iskopavanje litijuma i značajni prihodi koje će to donijeti omogućiti Vučiću da ostane na vlasti dokle bude htio?

Srećko Đukić: Ako se taj paket realizuje, on će ostati na vlasti koliko bude htio i praviće vlast kakvu hoće. Biće malo predsjednik, malo premijer- i sve tako. Međutim, Srbija je trusno područje. Režimi ne mogu biti baš sigurni da će ostati na vlasti onoliko žele mada ovaj režim bilježi rekord.

Svi Vučićevi snovi mogu da se vrlo brzo razbiju jer Srbija ulazi u strahovite probleme. Prezadužena je, nema vode, na ovim vrućinama bukvalno gori. Poljoprivreda je ozbiljno stradala i prinosi će podbaciti. Dolaze godine koje Vučiću neće ići na ruku. Tako da je ipak sve neizvjesno.

Ivana Stradner: Vučić planira da ostane na vlasti dokle bude htio. Ali mislim da je prerano govoriti o tome da li će u tome uspjeti. I moja porodica je mislila da će Milošević doživotno ostati na vlasti, pa nije. Vučićev opstanak na vlasti će dosta zavisiti i od geopolitičke situacije.

Zavisiće od toga šta će se desiti u Ukrajini, ko će pobijediti u Americi, u kom pravcu će krenuti Zapad u trenutku kada Rusija, Kina, Sjeverna Koreja i Iran pokušavaju da naprave nešto što se zove multipolarni svijet.

A situacija u Srbiji uopšte nije sjajna, ekonomija nije sjajna, mnogo je nezadovoljnih ljudi. Mladi svaki dan napuštaju zemlju. Tako da Vučićeva pozicija nije baš tako stabilna kao što mnogi misle.