Izvještaj Evropske komisije kritikuje nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju, vladavinu prava i usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, navodi se u izvještaju Evropske komisije o Srbiji, u koji je N1 imao uvid.
Preporuke EU naglašavaju potrebu za jačom političkom voljom u sprovođenju nezavisnosti pravosuđa i rješavanju korupcije na višem nivou, zatim poboljšanu transparentnost izbornih procesa, upravljanje javnim finansijama i usklađivanje zakonodavstva sa EU.
Preporučuje se i jasnije usklađivanje sa politikama EU, posebno u spoljnim odnosima sa Rusijom i Kinom i snažnija akcija protiv korupcije u javnim institucijama.
Kako se navodi, put Srbije ka članstvu u EU zahtijeva suštinske, održive reforme u upravljanju, odgovornosti, autonomiji pravosuđa i ekonomskoj strukturi. O ovim temeljnim promjenama, EU navodi da se ne može pregovarati kako bi Srbija dalje napredovala u procesu pridruživanja.
U rezimeu izvještaja Evropske komisije o Srbiji navodi se:
1. Demokratija i politička reforma
Izborni integritet: EU pronalazi značajne nedostatke u izbornom procesu u Srbiji, navodeći medijski disbalans i sistemske prednosti vladajuće stranke koji podrivaju fer konkurenciju. Nadzorni organi se smatraju neefikasnim, a zabrinutost opozicije u vezi sa izbornim nepravilnostima ostaje neriješena, posebno u Beogradu. EU takođe primećuje kontinuiranu polarizaciju i tenzije unutar parlamenta, uz ograničeno učešće opozicije i čestu upotrebu uvrjedljivog rječnika.
Transparentnost i efikasnost parlamenta: Skupštini Srbije nedostaje transparentnost i nezavisnost, a njen dnevni red uglavnom vodi vlada. Odsustvo godišnjeg plana rada i ograničena debata dodatno oslabljuju njenu ulogu kontrole izvršne vlasti.
2. Reforma javne uprave
Spor napredak i strukturna pitanja: Reforme javne uprave u Srbiji pokazuju minimalan napredak, sa brojnim pozicijama koje popunjavaju vršioci dužnosti, što izaziva zabrinutost za transparentnost i stabilnost. Preporuke iz prethodnih godina o zapošljavanju zasnovanom na zaslugama, smanjenju vršilaca dužnosti i poboljšanju finansijske kontrole uglavnom su ignorisane.
Transparentnost u javnoj potrošnji: EU kritikuje nedostatak transparentnosti Srbije u upravljanju kapitalnim investicijama, nabavkama i celokupnom fiskalnom upravljanju. Dodjeljivanje infrastrukturnih ugovora velikih razmjera bez transparentnosti i sve veće oslanjanje na međunarodne sporazume smatra se da doprinosi rizicima od korupcije.
3. Pravosuđe i vladavina prava
Nezavisnost i odgovornost pravosuđa: EU navodi ograničen napredak u reformama pravosuđa i izražava zabrinutost zbog nedostatka nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Upražnjena mjesta u pravosuđu, visoki nivoi političkog pritiska i neefikasan Visoki savjet sudstva ugrožavaju autonomiju pravosuđa. Uprkos novim zakonima koji su namijenjeni zaštiti nezavisnosti, javni komentari vladinih zvaničnika i poslanika potkopavaju ove reforme.
Korupcija i krivično gonjenje za ratne zločine: Korupcija je i dalje rasprostranjena u Srbiji, sa nedostatkom osuđujućih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou što ukazuje na slabo sprovođenje. Ograničeni napredak je postignut u pogledu preporuka za borbu protiv korupcije, a EU poziva na ciljane procjene rizika u ranjivim sektorima. EU takođe primjećuje nedovoljnu posvećenost Srbije procesuiranju ratnih zločina, posebno protiv osumnjičenih na visokom nivou, i ističe zaostatak od preko 1.700 predistražnih predmeta kao ozbiljnu zabrinutost.
4. Ekonomska struktura i konkurentnost
Dominacija javnog sektora i slabosti pravosuđa: Privredu Srbije sputava dominacija državnih preduzeća, što ograničava konkurentnost i podstiče neefikasnost. Slabosti u vladavini prava, posebno u rješavanju korupcije i neefikasnosti pravosuđa, dodatno usporavaju rast privatnog sektora i strane investicije.
Zelena tranzicija: EU kritikuje sporu zelenu tranziciju Srbije, pozivajući na brzu akciju za smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, dekarbonizaciju industrije i privlačenje zelenih investicija. Postoji zabrinutost da bi nedostatak akcije Srbije ovdje mogao da ugrozi njen konkurentski položaj na tržištu EU.
5. Spoljna politika i strateško usklađivanje
Bliske veze sa Rusijom i Kinom: Kontinuirano angažovanje Srbije na visokom nivou sa Rusijom, uključujući oklijevanje da se uskladi sa sankcijama EU, izaziva stratešku zabrinutost. Iako je Srbija ponudila određenu podršku Ukrajini, ona se i dalje opire pridruživanju restriktivnim merama EU protiv Rusije, podrivajući solidarnost EU.
Nedavni sporazum Srbije o slobodnoj trgovini sa Kinom dodatno komplikuje usklađivanje sa politikama EU.
Trgovinske barijere: Srbija održava necarinske trgovinske barijere, koje su u suprotnosti sa sporazumima EU i njenim obavezama prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Nova ograničenja uvoza artikala kao što su suncokretovo ulje i pelet dodatno su u suprotnosti sa trgovinskom politikom EU i otežavaju napredak Srbije ka članstvu u EU.
6. Civilno društvo i javna odgovornost
Pritisak na organizacije civilnog društva: Građansko društvo u Srbiji funkcioniše u izazovnom okruženju. EU izaziva zabrinutost zbog verbalnih napada i kampanja klevetanja protiv organizacija civilnog društva, koje često podstiču visoki zvaničnici ili državni tabloidi. Takođe je povećan broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) od strane vlasti, što guši javni diskurs i građanski angažman.
Transparentnost i učešće javnosti: Javnom finansiranju organizacija civilnog društva nedostaje transparentnost, a Srbija ne uspijeva na adekvatan način da uključi povratne informacije organizacijama civilnog društva u kreiranju politike. EU primjećuje da pravni okvir za saradnju sa civilnim društvom postoji, ali je njegova primjena nedosljedna, ostavljajući ih sa ograničenim uticajem na javnu politiku.
7. Pravosuđe i administrativna efikasnost
Kašnjenja u upravljanju predmetima i nedostaci resursa: Efikasnost pravosuđa u Srbiji je ugrožena neujednačenim opterećenjem, kašnjenjem u primjeni višeslojnog sistema upravnog pravosuđa i ogromnim brojem neriješenih predmeta u Upravnom sudu. EU poziva na smanjenje broja zaostalih predmeta i poboljšanje sistema upravljanja sudovima kako bi se poboljšala ukupna efikasnost pravosuđa.
Izazovi Ustavnog suda: Ustavni sud Srbije se suočava sa kašnjenjima i sve većim brojem predmeta, što rezultira neefikasnim donošenjem presuda. EU naglašava potrebu za reformom suda uvođenjem mehanizma kvalifikovane većine kako bi se izbjegli zastoji u imenovanjima sudija.
8. Upravljanje javnim finansijama i transparentnost budžeta
Slaba finansijska odgovornost i praksa nabavke: Upravljanju javnim finansijama u Srbiji nedostaje odgovarajući nadzor, pri čemu reforme u velikoj mjeri zavise od finansiranja donatora. Procesima nabavki za velike projekte nedostaje transparentnost, a EU ističe povećan rizik od korupcije. Neuspjeh Vlade Srbije da objavi kritične budžetske dokumente dodatno podriva transparentnost i fiskalnu odgovornost.
Nedovoljne budžetske kontrole: Fiskalna strategija Srbije i budžetski proces zahtijevaju poboljšanje, sa nedosljednim vezama između strateških prioriteta i budžetskih alokacija. Ministarstvo finansija ne objavljuje profil izvršenja budžeta, što otežava analizu ciljeva potrošnje i podriva povjerenje javnosti u fiskalno upravljanje.
Sloboda izražavanja i mediji
U dijelu „Sloboda izražavanja“, Evropska komisija navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti i nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, koje iz tog razloga ostaju na snazi.
Kako ističu, Srbija bi u narednoj godini ponovo treba da:
implementira nove medijske zakone, poštujući njihovo slovo i duh, uključujući nezavisnost Regulatornog tijela za elektronske medije (REM), izbor novih članova Savjeta REM-a i izmjene zakona radi rješavanja preostalih pitanja u vezi sa usklađivanjem sa evropskim standardima i najnovije pravne tekovine EU;
ojača zaštitu i bezbjednost novinara, posebno obezbjeđujući da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, da se sve prijetnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate i, po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone;
obezbijedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i punu transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR