Studentski protesti u Srbiji traju već nekoliko dana. Sve više fakulteta blokira rad i traži odgovornost zbog tragedije na željezničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi. Jedan od fakulteta koji se pridružio protestima je novosadski Medicinski fakultet. Prenosimo integralno njihovo pismo upućeno profesorima.
Dragi profesori,
Od ovog trenutka, ne obraćamo Vam se ni kao vaši studenti, ni kao buduće kolege, sada Vam se obraćamo kao umorni, ali uporni i hrabri mladi ljudi čije sutra delom zavisi od sledećeg pasusa.
Morate razumeti činjenicu da za nas opcija ignorisanja i sigurna četiri zida više ne postoje, odnosno nikad nisu ni postojali. Mi smo bili osuđeni da u ovom sistemu i njegovom roditeljskom sistemu budemo rođeni, da drastemo, a sada, u ovom momentu, biramo kako ćemo i da ostarimo.
Ne možemo da okrenemo leđa kada nas na ulici tuku, kada nam za svako razmišljanje van kalupa prete, kada nam uzimaju budućnost ponekad zatvorenim vratima, a sada i srušenim Železničkim stanicama. Nismo birali svet u kojem oblačimo bele mantile i uzimamo svesno odgovornost humanosti u svoje ruke, a da pritom ćutimo dok nam koleginica leži na intenzivnoj nezi bez nade da ikada više ponovo uzme svoje dete u ruke ili obuče taj isti beli mantil na sebe. Dovoljan nam je teret savesti što smo dopustili da do tog sivog, depresivnog paradoksa uopšte i dođe. Nismo birali svet u kojem će apatija prodreti toliko duboko u srž društva koje nas okružuje, da dopuštamo sebi da na moralnu klackalicu stavijamo sa jedne strane pravdu za živote kojih više nema delom zbog neodgovornosti svih nas, a sa druge strane, ispitne rokove i fondove časova. Nismo birali svet u kojem će nas upoređivati sa fašističkim grupama dok se pri punoj svesti svakodnevno izlažemo represiji i opasnosti radi boljeg života ili barem života ljudi, malih i drugačijih. Nismo ga birali i čija god odluka da je to sada ili nekada pre bila, nemamo više izbora osim da ustanemo protiv nje.
Svi smo mi svesni koliko kao studenti Medicinskog Fakulteta, prečesto biramo privilegiju da nas ne dodiruje svet koji nas okružuje, baš zbog prirode poziva kojeg nosimo i težine njegovog autoriteta.
Studenti nekih drugh fakulteta, verovatno hrabriji i smeliji od nas, podsetili su nas da ta sveta humanost koju nosimo, mora ponovo da postane univerzalna. I zaista, postala je. Iza ovih reči stoji preko 1500 budućih zdravstvenih radnika, budućih lekara, budućih sestara, logopeda, radiologa... vaših studenata. I verujemo da to nije moglo da iznikne ni od kuda, to zrno nade je bilo zasađeno svakim vašim individualnim podsećanjem šta to sve znači biti zdravstveni radnik i na tome smo vam beskrajno zahvalni. Verujemo da sada to zrno možemo Vama vratiti u ime zahvalnosti, ali i u ime svih onih kojih više nema i u ime nas koji će tek doći.
Neka ono bude molba svih nas, sima Vama, da nam pomognete da naše sutra osvane sunčano i da budete ona ruka koja će nas zadnja pogurati u svet u kojem ćemo se osećati sigurno.
Hala Vam na svemu,
Uz veliko poštovanje, Vaši studenti.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR