O seizmičkoj ugroženosti Crne Gore, ali još više o kvalitetu gradnje i sposobnosti čovjeka da se odupre razornoj sili zemljotresa, sinoć u "Živoj istini" govorili su Jadranka Mihaljević, načelnica Odsjeka za seizmologiju ZHMS, dr Srđan Janković, profesor na Građevinskom fakultetu i dr Veljko Radulović, profesor na Arhitektonskom fakultetu UCG.
Dr Radulović, govoreći o kvalitetu objekata u kojima danas živimo i radimo, kaže da su standardi gradnje značajno zavisili od opšteg stanja društva u pojedinim periodima.
"Od kraja 70-tih, kada je bio zenit bivše državne zajednice i kvalitet gradnje je bio na najvišem nivou. Mislim, međutim, da devalvaciju svih aspekata egzistencije, koja nastaje devedesetih, prati i nesigurna gradnja“.
Upitan da li su, u skladu sa raširenom predrasudom, i danas investitori spremni da naprave zgradu za što manje novca, ne vodeći previše računa o bezbjednosti ljudi, Radulović odgovora da nema takva iskustva i naglašava kako je obaveza projektanata svojevrsna edsukacija investitora o temama koje su vezane za građenje.
„Ne možete očekivati od investitora da poznaje materiju do detalja. Istina je da smo preživljeli period devedesetih, period potpune deregulacije tržišta i vlasništva".
Dr Srđan Janković kaže da zgrade u kojima živimo, ako su poštovani standardi gradnje, mogu da izdrže zemljotres jačine 9 stepeni po Merkalijevoj skali.
„Ne postoji aspolutno sigurna zgrada. Mi projektujemo objekte da oni dožive oštećenja. Mi projektujemo zgrade da se svojom duktilnošću, a ne nosivošću bore protiv zemljotresa. Kada projektujemo, osnovni nam je cilj da zaštitimo ljudske živote“.
Jadranka Mihaljević kaže da tlo još podrhtava, nakon prošloneđeljnog zemljotresa u Albaniji, da je prethodnih dana registrovano dvadesetak zemljotresa i objašnjava:
“Ovo jeste smirivanje tla, a da li je to konačna sekvenca - nije sigurno, dok se neko ravnotežno stanje ne uspostavi. Proces subdukcije afričke ploče ispod euroazijske je razlog zemljotresa”.
Osvrćući se na zemljotres od 15. aprila 1979. i činjenicu da se skoro mjesec i po kasnije desio još jedan snažan potres, Mihaljević ne isključuje da bi se i ovoga puta, nakon zemljotresa 26. novembra, čiji je epicentar bio u Draču, moglo desiti nešto što će nas, kako je rekla, “dobro prodrmati”.
Mihaljević je objasnila da, ipak, ne postoji pravilnost u ponavljanju zemljotresa.
„Prognoze nema i vrlo je nezahvalno prognozirati. Ono što je važno jeste da spoznamo magnitudu te naše opasnosti i da se tako ponašamo“, zaključila je Mihaljević.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR