Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (6)

Piše: Vladimir Jovanović

„Da se radi samo o osveti, zario bih nož u Petra Zova! Ali, u tome slučaju, ja bih se poslužio apsolutno neprihvatljivom doktrinom da je svaka osoba odgovorna samo ispred svoga ‘ega’. Takvu doktrinu svjedočio je Hitler, a sada se na nju oslanjaju Maljenkov, Tito, Franko i senator Makarti. Sve sami neprijatelji istinske slobode i demokratije. Oštro ih osuđujem”.

U raspletu romana Reksa Stauta „The Black Mountain” iz 1954. ove riječi izgovara Nero Vulf. To je, što se politike tiče, njegov tipičan stav – ravnomjerno distanciranje od svih antidemokratskih i nasilnih opcija: nacizma, komunizma, frankizma i prezentnoga „lova na crvene vještice“ koji u SAD predvodi senator Džozef R. Makarti.

Kod drevne rimske tvrđave u Albaniji, blizu jugoslovenske (crnogorske) granice, Vulf i njegov asistent Arči Gudvin, upravo su ubili trojicu Rusa, po svemu sudeći pripadnike GRU-a (Главное разведывательное управление). U toj adaptiranoj bazi za obavještajni rad i izviđanje prema Jugoslaviji, Rusi mučenjem pokušavaju iznuditi informacije i priznanja od Petra Zova, kilera UDB-e, „dupljaka”, koji za novac sarađuje sa ruskom službom; ali ih je, izgleda, na neki način pokušao prevariti. Vulf i Arči su Zova upoznali dan ranije u kancelariji Gospa Štritara, na adresi UDB-a Titograd, kod koga su faktički bili privedeni kao sumnjivi stranci, uz to bez dokumenata.

Arčiju, koji ne zna „srpskohrvatski”, Vulf prepričava sadržaj razgovora Rusa i Zova: šefu ogranka „DUHA CRNIH BRDA” Marku Vukčiću, Vulfovu prijatelju s kojim je zajedno odrastao, presudio je 18. marta 1954. u Njujorku upravo Zov. „Legendiran” u stjuarda italijanskoga putničkoga broda Zov je izvršio zločin „po nalogu iz Beograda”. Ali, Rusi su nezadovoljni, jer misle da im djelatnost Vukčića i „DUHA CRNIH BRDA” protiv Tita taktički odgovara. I Karlu Lovćen, Vulfovu poćerku, takođe pripadnicu podzemne organizacije, koja je pokušala otkriti ko je izdao Vukčića, ubili su u nastupu pijanstva u toj rimskoj tvrđavi…

* * *

Prikriven iza vrata mučionice u podrumu rimske tvrđave, Vulf, dakle, doznaje sve ono što ga je nagnalo da se nakon tri i po decenije (ilegalno) vrati u svoju otadžbinu. Arči je još u Italiji, kod Vufova prijatelja Paola Telesija, prije nego su se iskrcali u Crnu Goru, „zadužio” dva revolvera. Silovito su upali među Ruse. Prasak razvaljivanja vrata se stopio sa urlicima Petra Zova, koji gubi svijest. U gužvi dolazi do izražaja Arčijeva revolveraška vještina. Nakon što su pobili iznenađene Ruse, Vulf i Arči obišli su kompletno zdanje i utvrdili da u njoj nema nikoga. Potom su pročešljali bližu okolinu.

„Vilica mi je pala”, saopštiće kasnije Arči, kada mu Vulf, dok su predahnuli tu ispred tvrđave, prepričava dijaloge Rusa i Petra Zova. Vulf mu reče i što namjerava sa Zovom: „Moramo ga odvesti u Njujork. Marko je ubijen u Njujorku i presudu njegovome ubici treba da donese tamošnji sud!” Ekstradicija? Naravno, o njoj se nije moglo ni pomisliti. Vulf ima drugi plan.

Okrenuo se put Crne Gore i mahnu. Vjeruje da se u tamošnje stijene zavukao Stanko Kosor, izviđač „DUHA CRNIH BRDA”. Nema sumnje, organizacija se potrudila da ih neko neprimjetno prati otkad su se jutros iz njihova skrovišta ovamo zaputili. Ali, to nije bio Kosor, već Danilo Vukčić. Markov sinovac se „agilošću guštera sjuri niz obližnje stijene”. Arči ima utisak da je „Danilo gledao u mome pravcu sa mnogo više poštovanja nego dan ranije; shvatio sam da takvu veliku čast dugujem mojoj vještini baratanja sa vatrenim oružjem”. Danilo je napadno razdragan onim što mu Vulf ispriča, a pri odlasku ih srdačno pozdravlja.

„Rekao sam Danilu sve što se dogodilo. Želio je da ide u tvrđavu i pogleda poprište, ali sam odbio”, reče Vulf Arčiju. „Jer, ako bi nas Zov vidio skupa s njim, mislio bi da smo u dosluhu. S druge strane, vjerujem da će nas Danilo pokušati spriječiti da odvedemo Zova, ali to mu neće poći za rukom”.

„A ja se nadam”, reče Arči, „da neću morati da pucam u Danila?” – „Ne, ako ne prekrši riječ koju mi je upravo dao”, reče Vulf. Zamoli Arčija da se vrati u tvrđavu po Zova. Ovaj se osvijestio. Arči ga odveza i izvdede napolje. „Pa, GOSPODINE Zov”, reče Vulf, „drago mi je što možete da hodate". – „DRUŽE Zov" ispravi ga donedavni ruski zatočenik. – „Molim, ako to više volite. DRUŽE ZOV! Moramo ići, nezvani gosti mogu doći, a moj sin je uradio dosta za danas”.

Zov pogleda Vulfa: „Bio si u Titogradu juče popodne. Kako si dospio ovđe?” – „Čuli ste me juče kako pričam o ‘DUHU CRNIH BRDA’. Rečeno mi je da se ovđe može pronaći jedan od njihovih lidera. Uspjeli smo da se sretnemo s njim, ali me je rezultat razočarao. Odlučili smo da prijeđemo albansku granicu, vidimo tvrđavu i već na ulazu čuli smo vapaje. Mi smo, uzimajući sve mjere predostrožnosti, sišli dolje da saznamo što se dešava, i ... Znate šta smo viđeli. Intervenisali smo jer se protivimo mučenju. Naravno, nasilje je često teško izbjegavati, kao što je, na primer, tokom Vašeg zadatka u Njujorku, ali mučenje ...” – „Kako znate o mojem zadatku u Njujorku?" – „Čuli smo šta Vam je onaj Rus rekao. Ako Rusi uvijek koriste takve metode, onda ih ne odobravamo. Idemo u Titograd da se sretnemo sa Gospom Štritarom. Ostavio je najpovoljniji utisak na mene. Hajdemo”.

Zov zatraži svoj službeni „luger”. Oduzeli su mu ga Rusi, a sada je kod Arčija. „Dobićete ga, kasnije, To je trofej?” – „Da. Skinuo sam ga u ratu sa ubijenoga Njemca”. – „A-ha, nije ni čudo što vodite računa o njemu. Mora da ste ga koristili u Njujorku?” – „Da. I u Njujorku”. Drugim riječima, to je bio pištolj iz kojega je pucano na Marka Vukčića. Kriminalistički, slučaj je bio obrađen: ubica priznaje svoj zločin, tu je i pištolj iz kojega je ubistvo izvršeno; ostalo je da Petra Zova dovede u Njujork.

Hodali su oko pola sata. Već dobrano su bili u Crnoj Gori. Izbiše na plato sa napuštenom dvospratnicom. Tu je rodna kuća Nero Vulfa! Ali, vremena za senimentalnosti nema. U blizini su stajali ljudi iz „DUHA CRNIH BRDA“ – vođa Josip Pašić, Danilo Vukčić, koji je držao pištolj, te u busiji „još dvojica“. Arči vadi svoj „colt“. „Ne pucajte“, povika Danilo. „Možete ići đe god želite. Potreban nam je samo Petar Zov“. Vulf stade ispred Zova: „On odlazi s nama“ – „Ne“, reče Danilo. „On je naš!“

„Vulf se ponašao tako kao da je htio reći: ‘Petar Zov će biti vaš samo preko mene mrtva’. Ali nije”, prisjećao se kasnije Arči. Vulf je, zapravo, rekao: „Ovaj čovjek je pod našom zaštitom. Mi smo građani Sjedinjenih Država i ako nam se nešto desi, onda nećete biti srećni”. To su, na neki način, prijelomni trenuci. Između dva identiteta, Vulf je skloniji – američkome. Zaštitivši tijelom Zova, Vulf se polako udaljava, dok ih pozadi Arči pokriva okrenut licem ka ljudima iz „DUHA CRNIH BRDA”. „Napuštili smo otvoreni prostor i izašli na put ka selu”, ispričaće Arči, koji ima simpatije za „DUH CRNIH BRDA”. „Pošto me Zov nije mogao viđeti, jedva sam se uzdržao da mahnem Danilu, baš kao što nam je on nedavno mahnuo blizu tvrđave. Uostalom, Danilo je mogao pogrešno tumačiti moj gest”.

* * *

Preostala tri poglavlja Stautove knjige odaju počast Vulfovoj genijalnosti da prevari čak i UDB-u. U Titograd su on, Arči i Zov pristigli vozeći se tačno 24 minuta u kamionu. Zahvaljujući autoritetu Petra Zova, iznajmili su ga u obližnjem selu. Gospo Štritar, glavešina UDB-e, informisan je u svojoj kancelariji od Zova što se zbilo u rimskoj tvrđavi. „Vi i Vaš sin”, rekao je Vulfu, koji se i dalje predstavlja kao Tone Stara, a Arči je njegov „sin Aleks”, „pokazali ste hrabrost kao pravi muškarci. Stvarno sam Vam zahvalan i sigurno ću obavijestiti pretpostavljene”.

Štritar, malo je reći, zaista je impresioniran činjenicom da su Vulf i Arči likvidirali Ruse, među njima i Petra (u nekim izdanjima romana – Dimitrija) Šuvalova, po prilici čuvenoga ruskoga obavještajca iz GRU-a. „Vi zaslužujete nagradu. Možda želite da idete u Beograd? Moguće da možemo da Vam organizujemo i susret sa maršalom Titom?” – „Pa, ne znam… Ja i sin smo ispunili cilj našeg boravka ovđe: sagledali smo situaciju i uvjereni smo da se sadašnji režim u Jugoslaviji brine o mojem narodu i zemlji. Srećni smo što Vam možemo pomoći, ali to bi nam lakše bilo iz Amerike”.

Štritar je „zagrizao” udicu. Vulf insistira da bi u Ameriku morao doći upravo Petar Zov, ukoliko se želi ostvariti novi plan UDB-e. Koji plan? „Da li ste ikad čuli za čovjeka pod imenom Nero Vulf”, upitaće ga Štritar. „Naravno, čuo sam”, reći će Vulf. Baš je Vulf sada na meti UDB-e, ispričaće Štritar, jer je restoran, čiji je vlasnik bio ubijeni Marko Vukčić, dio ostavštine čiji je pravni nasljednik nero Vulf. „Prema našim informacijama”, kaže Štritar, „Vulf će novcem i oružjem pomoći ’DUHU CRNIH BRDA’ i to u velikim količinama“. – „Znači, nije vrijedilo ubiti Marka Vukčića“, konstatuje Vulf. – „Ne, saglasan sam sa Vama“, kaže Štritar. „Nijesmo znali da on ima druga, Nero Vulfa, koji će ga tako brzo zamijeniti“. – „A na osnovu čega sumnjate da će Vulf pomoći ’DUGU CRNIH BRDA’?“

„Štritar otvara fioku i vadi papir: ’Juče je jedan čovjek iz Barija dobio telegram od Nero Vulfa sljedeće sadržine: Saopštite onima s druge strane Jadrana da sve poslove i obaveze Vukčića preuzimam ja. Uskoro će dobiti $200.000. Sljedećeg mjeseca šaljem u Bari našeg čovjeka radi pregovora’“.

Bio je to dio scenarija koji je Vulf ugovorio, još tokom proputovanja kroz Italiju, sa svojim prijateljem iz mladosti – Paolom Telesijom. UDB-a očigledno nije dorasla njegovoj kombinatorici. Vulf obećava Štritaru pomoć da eliminišu – upravo njega! Insistira na hitnosti, da mu se odmah organizuje put za Ameriku. Naravno, potreban mu je tamo i kiler. Petar Zov će biti legendiran u stjuarda italijanskoga putničkoga broda koji isplovljava iz Đenove. Doputovaće maršrutom kao i par neđelja ranije, kada je likvidirao Marka Vukčića. Na istome brodu će putovati Vulf i Arči. Da bi obavio misiju, Zovu je potreban „luger“, koji mu Arči vraća.

U sumrak, nakon što ih Štritar ugosti obilnim ručkom, iz Titograda su Vulf i Arči u najnovijem modelu „forda“ odveženi do Budve, tj. oko pet milja śeverozapadno od mjesta đe su se juče ispred zore ilegalno iskrcali iz barke kojom je upravljao čovjek Vulfova prijatelja Telesija. Sada ih šofer UDB-e dovozi u samo budvansko pristanište...

Finale će se odigrati po ulasku italijanskoga broda u njujoršku luku. Kod Kipa slobode Zov shvata da je Tone Stara upravo njegova meta – Nero Vulf. Naime, lokalni novinski fotoreporter, koji se muva iščekujući na doku poznate osobe koje pristižu iz Evrope, prepoznaje slavnoga detektiva i želi da ga uslika: „Gospodine Vulf, samo sekundu!“

Zov to čuje; poteže „luger“ – isti onaj kojim je ubio Marka Vukčića. Zapucao je, ali bezuspješno. Biće savladan. Njujorška policija zatvara krug: ubica je savladan, uhapšen, a kod njega je i pištolj s kojim je zločin izvršen.

* * *
Za Vulfa, ovo je jedna u nizu uspješno riješenih misterija. Za pisca, Reksa Stauta, „The Black Mountain” je među uspješnijim u seriji knjiga i novela, čemu doprinosi i radnja sa ekspozicijom o „crnogorskoj temi”.

U Crnoj Gori traumatične godine s kraja 1940-ih i početka 1950-ih, kada su događaji sa Rezolucijom IB-a, pod pritiskom Beograda i Moskve, doveli do enormne policijske represije – o čemu je relativno ne mali broj vijesti objavljivala i američka štampa – Staut majstorski koristi za predložak literarne fikcije.

Na drugoj strani, veoma, veoma neuobičajeno za ondašnje odnose snaga u Evropi i prilike koje su vladale u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i Narodnoj Republici Crnoj Gori – Statut „DUHOM CRNIH BRDA” anticipira embrione obnove nezavisnosti Crne Gore.

Čini se da samo i jedino zbog toga, iako ga poodavno izučava na univerzitetskim katedrama za književnost, roman „The Black Mountain” za nas svih ovih decenija ostaje nepoznat. U Americi i Velikoj Britaniji objavljen je u najmanje devet izdanja, a preveden je i na nekoliko jezika. Međutim, još nema prijevoda na crnogorski jezik!

(Kraj)

Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (5)

Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (4)

Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (3)

Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (2)

Misterija iz 1954: „DUH CRNIH BRDA“ PROTIV TITA I RUSA, ZA NEZAVISNOST CRNE GORE! (1)